Papa koji ruši zidove
13. mart 2018.
Molitva je politički čin. Posebno kod zida na granici između Meksika i Sjedinjenih Američkih Država. Papa Franja otvoreno izjavljuje: „Onaj ko gradi zidove umesto mostova nije hrišćanin. To nije jevanđelje.“
Tim rečima je, tokom posete Meksiku pre dve godine, papa kritikovao planove američkog predsednika Donalda Trampa da podigne novi zid između Meksika i SAD. Na tu kritiku nije uticala ni Trampova poseta Vatikanu u maju prošle godine.
- pročitajte još: I ne uvedi nas u iskušenje
Horhe Bergoljo, 81-godišnji Argentinac, već pet godina je poglavar Katoličke crkve – kao prvi južnoamerički papa. Već dva minuta nakon njegovog izbora jedno je bilo jasno: ovaj papa „s drugog kraja sveta“, kako je Bergoljo tada predstavio sam sebe, drugačiji je od svojih prethodnika.
Prevladati podele
I zaista: Franja je istovremeno i političan i pastoralan. Na zidu između Izraela i Palestine u Vitlejemu molio se za mir. Prihvatio je izbeglice u Vatikanu. Podržao je okončanje političkog ledenog doba između Kube i SAD. I oprostio ženama koje su prekinule trudnoću.
„Franja želi da prevlada podele, a ne da ih zacementira zidovima. Tu je vrlo političan“, kaže Bernd Klaška, bivši rukovodilac „Adveniata“, biskupske humanitarne organizacije za Latinsku Ameriku. „U Latinskoj Americi Franja ima sličnu ulogu kao Jovan Pavle Drugi u Evropi, koji je doprineo padu Berlinskog zida“.
- pročitajte još: Patrijarhovo diplomatsko remek-delo
Pa čak i ako zid između Meksika i SAD i dalje raste – u Kolumbiji i na Kubi Papa je uspeo da zidove poruši. Spretnim posredovanjem između sukobljenih strana ublaženi su višegodišnji sukobi i napetosti. A Papina poseta Centralnoafričkoj Republici 2015. Dovela je do primirja, a zatim i do slobodnih izbora.
Zbogom Evropo
Promene su vidljive i unutar Katoličke crkve, mada ne na prvi pogled. Papa je imenovao nove kardinale iz Južne Amerike, Afrike i Azije, i povećao ovlašćenja nacionalnih i regionalnih biskupskih konferencija.
Od ukupno 49 novih kardinala, većina ih je poreklom iz zemalja u razvoju, koje do sada u Vatikanu nisu imale preveliki uticaj. Oni bi se na idućim izborima za papu mogli da, nakon Franje, na čelo Katoličke crkve izaberu možda i prvog afričkog poglavara.
Najmlađi član kardinalskog kolegijuma je Djedon Nzapalainga, nadbiskup iz Bangija, glavnog grada Centralnoafričke Republike. „Ovaj pontifeks voli Afriku“, oduševljeno priča za DW nadbiskup. „Nedavno je pozvao sve katolike sveta da se mole za mir u Kongu i Južnom Sudanu“.
„Dinastija papa iz Trećeg sveta“
Djedon Nzapalainga je budućnost Katoličke crkve. On je 2015, zajedno s imamom Kobineom Lajamom, odlikovan Ahenskom mirovnom nagradom. Ta dva duhovnika zalažu se za miran suživot pripadnika različitih vera u Centralnoafričkoj Republici, zemlji u kojoj već godinama besni građanski rat. Suživot je važno pitanje i za samog papu. Ipak, on po tom pitanju ponekad i greši – recimo tokom svoje posete Mjanmaru krajem 2017.
- pročitajte još: Zagrljaj Franje i Kirila
Za brazilskog teologa Leonarda Bofa, pomlađivanje kardinalskog kolegijuma dokaz je da Franja „osniva dinastiju papa iz Trećeg sveta“. „Ovaj papa će da promeni Crkvu“, predvideo je Bof neposredno nakon izbora pape Franje.
Oženjeni sveštenici
Prvo putovanje pape u inostranstvo odvelo ga je u Brazil, u Rio de žaneiro, na Svetski dan mladih 2013. Sada su u toku pripreme za još jedan veliki crkveno-politički događaj: za takozvanu Amazonsku biskupsku sinodu koja će se iduće godine održati u Vatikanu. Tamo bi moglo da bude odlučeno da li će ubuduće i oženjeni muškarci moći da postanu sveštenici.
Ublažavanje celibata koji je na snazi već vekovima, predstavljalo bi revoluciju u Katoličkoj crkvi. I upravo zato papa ima sve više protivnika. Oni žele da spreče ono što se već naziva „Kopakabana-teologija“ – koja menja dogme i dovodi u pitanje tradicionalno crkveno učenje.
Gabrikel Čarls Palmer Bakl, nadbiskup iz Akre, smatra da je to preterano. „Znam da pojedini konzervativci nisu srećni zbog velikodušnog držanja pape“, kaže nadbiskup za DW. On objašnjava da je Franja samo zamolio biskupe i sveštenike da pokažu milosrđe. Jer, kako ističe nadbiskup, „Crkva ne pripada konzervativcima, nego svima“.