Picula za DW: Region je još daleko od kokica

DW: Gospodine Picula, naš razgovor u Evropskom parlamentu u Briselu odvija se u atmosferi u kojoj je Zapadni Balkan ponovo došao u centar pažnje zbog incidenta na utakmici Srbije i Albanije. Koliko ta ružna slika može da utiče na sve što je do sada postignuto u procesu normalizacije i pomirenja u regionu?

Tonino Picula: Sigurno da ima uticaja. Neko je tu napravio ozbiljan propust. Da li organizator, koji nije sve predvideo, ili je nekome bilo u interesu da se jednim takvim incidentom podseti na to koliko su krhki odnosi između zemalja na Zapadnom Balkanu. Mirovni proces i stabilizacija odnosa između Prištine i Beograda očito još nisu zaživeli u onoj meri da proizvode pozitive efekte na nivou ulice. Mir je često mnogo lakše sklopiti između kabineta premijera ili predsednika. Lakše se komunicira između kompanija, ekonomskih komora, ali mir se konsoliduje onoga trenutka kada to postaje svakodnevnica takozvanih običnih građana. To očito još uvek nije slučaj i zapravo ovaj ružan incident pokazuje koliko je celokupna arhitektura izuzetno fragilna.

DW: Kada pominjete fragilnu arhitekturu da li mislite konkretno na odnose Beograda i Prištine ili u celom regionu?

Picula: Ništa ne izuzimam. Ovo je samo pokazalo da nekih dvadeset godina nakon prekida ratnih operacija u BiH i Hrvatskoj ili petnaest godina nakon završetka intervencije NATO na Kosovu i u Srbiji, mnoge stvari još nisu konsolidovane u onoj meri da možemo otići na fudbalsku ili košarkašku utakmicu, ili bilo koji javni događaj međunarodnog karaktera, povesti decu i prijatelje i osećati se dobro sa kokicama u ruci. Za to je kriva pre svega politika. Politika je i raspirila tenziije i politika jedina tu može konkretno i pomoći.

DW: U novom sastavu Evropskog parlamenta, Vi se nalazite na čelu Delegacije za BiH i Kosovo. Kako biste Vi ocenili trenutnu situaciju unutar BiH, ali i na njenom evropskom putu?

Picula: Pođimo od elementarne činjenice da je mir u BiH posledica visoke politike. Visoka politika je iznedrila i Vašingtonski sporazum, kojim su otvorena vrata zaustavljanju rata u BiH, da bi vrhunac bio mirovni sporazum dogovoren u Dejtonu, a potpisan u Parizu. Zahvaljujući visokoj politici i interesu velikih sila, koje nisu više mogle stajati po strani, napravljen je jedan provizorij koji je osigurao mir. Međutim taj okvir se dvadeset godina kasnije dokazuje gotovo kao ludačka košulja, kao uski okvir u kome nije moguće utemeljiti stabilnu političku zajednicu, koja bi odgovorila na elementarne zahteve građana. Sve ono što politika manje više uspešno radi u konsolidovanim demokratijama, u BiH vrlo teško uspeva.

Poslednji izbori u BiH pokazali su da se ništa bitno nije dogodilo i da se uvek recikliraju ista imena prepakovana u nove nazive ili pokrete. Da bi izbori dali neki rezultat, odnosu garnituru političara koji zaista mogu da promene stvari, morate prvo promeniti sistem. Dejtonski sistem mora biti promenjen jer dok se on ne promeni izbori će uvek davati ista ili slična lica. Mislim da EU ima sad prostora da motiviše izborne pobednike da počnu da rade svoj posao zbog čega građani i izlaze na izbore. U suprotnom, dogodiće se da su izbori u BiH zapravo prikriveni cenzus, popis stanoviništva po etničkoj osnovi, mada ima i elemenata pluralizma. Izbori moraju davati političare koje mogu rešavati probleme. Da bi to bilo moguće mora se menjati Dejtonski sistem.

DW: U kom pravcu?

Picula: Zvučaće kao fraza, ali to je ne čini manje istinitom: prvo treba voditi računa o poštovanju građanskog principa, dakle da su građani ravnopravni bilo gde da žive u BiH. Zatim morate voditi i računa o nacionalnoj osetljivosti. Postoji više modela da relevantne političke snage sednu i počnu da razgovaraju. Ne mislim da će se oni lako međusobno dogovoriti, jer da je to tako onda bi se već dogovorili. Međutim, problem sa Dejtonom je što je on konzervirao u BiH odnose koji su vladali u trenutku njegovog potpisivanja. I jednostavno, reciklira se jedna politička klasa koja dobro živi od nesavršenosti dejtonskog sistema. Bojim se da bez snažnijeg upliva međunarodne zajednice, EU ali i SAD koje su babice Dejtonskog sporazuma, dogovor o tim modelima neće biti moguć. Sada je dobro vreme za tako nešto, jer BiH zapravo više i nema vremena. Srbija napreduje, Crna Gora pregovara, Hrvatska je ušla u EU i dovela Uniju na granicu BiH, što je ne samo prilika već i obaveza da se reformiše država. Mislim da je vreme dragoceni resurs i da će ova garnitura, koja će se verovatno dogovoriti u razumno vreme, uz međunarodnu zajednicu, domisliti nešto u roku svog mandata.

DW: Čuli smo novoizabrane evropske zvaničnike, Federiku Mogerini i Johanesa Hana, koji su obećali fokus na BiH. To smo već čuli pre pet godina od Ketrin Ešton. Kako Brisel uopšte može da pokrene BiH iz zastoja?

Picula: Svuda je pristojno novoj vlasti dati sto dana da pokaže kakve su joj namere i kapaciteti da menja stvari. Sa BiH je problem što ne znate kada će početi tih sto dana. Pretpostavljajući da se neće dogoditi bruka, kao posle prošlih izbora, kada je trebalo gotovo godinu i po dana da se sastavi vlast, nadam se će već u fazi formiranja vladajuće koalicije doći do nekog dogovora oko ustavnih promena. Nije moguće videti bolju i prosperitetniju BiH ukoliko stranke koje će formirati vlast ne dogovore neka rešenja. Ja zagovaram da inicijativa za promene dođe iz krila pobednika, odnosno vlasti, a da u nekom momentu, ukoliko stvari zapnu, onda interveniše i EU. Tu je i Delegacija EP za saradnju sa BiH i Kosovom, na čijem sam ja čelu, i mi nećemo časiti ni časa ukoliko možemo da pomognemo.

DW: Kako vidite ulogu Srbije i Hrvatske u tom procesu?

Picula: Kada već govorimo o tome koliko ćemo morati da čekamo da neko reši nagomilane probleme, ko bi rekao da će posle dolaska naprednjaka na vlast gospodin Vučić sa Tačijem potpisivati dokument koji otvara prostor za dogovor i saradnju jednog dana? Zato ne bih potcenio da će ova ekipa koja je dizajnirala ili pomogla da se dizajnirju problemi u i oko BiH, možda pronaći neko dobro i trajnije rešenje koje će ozdraviti i samu BiH. Zato kažem: dajmo prilike, iako verujem da će posredovanje međunarodne zajednice tu biti veoma dragoceno – kao i posredovanje Hrvatske i Srbije. Samo treba konstatovati da ugrožavanje državnosti BiH ne dolazi izvana. To je velika i dobra novost. Ako išta ugrožava državnost BiH, to su nerazrešeni odnosi koji proističu iz sistema koji je potpuno na aparatima i kojem treba ozbiljan remont.

*Tonino Picula, 1961, je hrvatski socijaldemokrata, raniji ministar spoljnih poslova u vladi Ivice Račana. Ovaj profesor sociologije je godinama vodio hrvatsku parlamentarnu delegaciju pri OEBS-u, a danas je poslanik u Zagrebu te evropski poslanik. Takođe je izvestilac Evropskog parlamenta za BiH i Kosovo.