Politička poruka suda Beogradu i Zagrebu?

Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić izjavio je uoči konačne presude kako „Srbija ne može da izgubi spor sa Hrvatskom i da će Srbija od toga na kraju imati više koristi nego štete... Kakva god presuda da bude, i jedna i druga strana imaće svoju interpretaciju onoga što se dešavalo tih ratnih godina“, rekao je Ljajić i dodao da je za Srbiju vrlo važno da se ta presuda donese. Stručnjaci za međunarodno pravo smatraju da je najrealnije da će obe tužbe biti odbačene.

Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi, koji je bio član pravnog tima Srbije u tužbi Bosne i Hercegovine za genocid protiv Srbije, predviđa da će se „u formulaciji presude govoriti o pojedinim zločinima na obe strane, ali da oni ne dostižu razmere genocida“. Varadi je takođe podsetio da Haški tribunal ni u jednom slučaju u Hrvatskoj nije pronašao genocid, tako da je teško očekivati da će Međunarodni sud pravde naći ono što nije uspelo Haškom tribunalu. Sa druge strane, predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta kaže da je „pravni tim Srbije u Međunarodnom sudu pravde izneo ubedljive dokaze da je Hrvatska izvršila genocid nad krajiškim Srbima tokom i posle operacije ‘Oluja'.“

Opterećenje već loših odnosa

„Mislim da možemo očekivati, kao i u slučaju tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije za genocid, presudu koja će izbeći pominjanje genocida“, kaže za DW Dragan Đukanović, član Foruma za međunarodne odnose. „Zato možemo očekivati neku presudu koja će biti značajna na nekoj simboličnoj ravni, a obe strane će u čitanju između redova probati da pronađu ono što ide njima u korist. Sud će najverovatnije pokušati da pronađe neko kreativno rešenje, kojim će zapravo odbiti obe tužbe. Što se tiče bilateralnih odnosa Beograda i Zagreba, to bi možda bilo i najbolje rešenje“, kaže Đukanović.

„Očekujem da će biti doneta presuda, tačnije mišljenje suda, koji neće doneti zadovoljenje nijednoj strani“, ocenjuje za DW Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam. Presuda će biti takva da neće prevagnuti, ni u korist Hrvatske, niti u korist Srbije. Ona će izazvati neko privremeno nezadovoljstvo, pre svega u Hrvatskoj, jer su oni prvi podneli tužbu, ali ni u Srbiji neće biti baš blage reakcije. To će dodatno opteretiti postojeće već loše odnose i mislim da će dovesti do, nadam se kratkotrajnog, pogoršanja tih odnosa. Biće sigurno raznih reakcija sa obe strane koje jednostavno neće ići u pravcu normalizacije odnosa.“

Politička poruka suda

Politički analitičar Branko Radun smatra da će presuda zapravo biti politička i da se neće toliko bazirati na činjenicama, već na nekoj vrsti političke poruke. „To je u principu politički sud, koji će o tome odlučiti po principu procene šta je najkorisnije centrima moći u međunarodnoj zajednici za njihovu trenutnu politiku na Balkanu. To znači da najverovatnije neće biti doneta presuda protiv Hrvatske i sada je samo pitanje koliko će Srbija u tome biti kvalifikovana kao krivac za ono što se dešavalo u Hrvatskoj tokom devedesetih godina“, kaže Radun. „Mislim da će na kraju odluka suda biti kompromis između činjenica na terenu, onoga što je prezentovano u procesu i onoga što je na neki način politički korisno za one koji imaju uticaja na taj sud.“

„Hrvatska u svakom slučaju ima bolji međunarodni, medijski i svaki drugi položaj“, napominje Radun. „Hrvatska se od ulaska u Evropsku uniju ponaša vrlo drsko i ucenjivački, a ukoliko se ovom presudom ustanovi neka veća krivica Srbije, to će samo dodatno pojačati takvo ponašanje. Problem je što se Hrvatskoj to toleriše u međunarodnoj zajednici“, smatra Radun.

Izgubljeno vreme i novac

„Odnosi Srbije i Hrvatske su u ovom trenutku krhki i nijedno od suštinskih pitanja u bilateralnim odnosima nije rešeno“, naglašava Dragan Đukanović. „Ipak, mislim da će nakon izricanja ove presude, nastupiti jedan period gde će, pre svega zbog insistiranja EU, doći do intenziviranja dijaloga Zagreba i Beograda. Naravno, puno toga zavisi i od toga da li će u Hrvatskoj biti održani parlamentarni izbori, jer i to može doprineti pojačanoj retorici, ali mislim da se ipak može očekivati neko smirivanje u odnosima dveju zemalja“, ocenjuje Đukanović.

„Ni Srbija ni Hrvatska neće dobiti ovaj proces“, napominje Aleksandar Popov. „Ukoliko se dogodi ono što mnogi predviđaju, a to je da se neki način odbace obe tužbe, to će značiti da je samo izgubljeno dosta novca i vremena na nešto za šta se otprilike znalo kakav ishod može imati. Bilo bi bolje da se zajedno razgovaralo o svemu tome što je predmet tužbe i kontratužbe, i da se pokušalo da se bar nešto od toga otkloni – da se tužba povukla, a da do protivtužbe nije ni došlo. Ali nije bilo političke volje i sad smo izgubili i vreme i novac, a faktički niko ništa nije dobio“, kaže Popov.

Rasprave se nastavljaju

U svakom slučaju, Đukanović smatra da bilo kakva presuda neće staviti tačku na rasprave oko odgovornosti i krivice u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, imajući u vidu sličnu presudu u procesu Bosne i Hercegovine protiv Savezne republike Jugoslavije i ono što se događalo nakon te presude. Zbog toga će rasprave o tome da li je ili nije bilo genocida ostati i dalje, i pored presude, navodi Đukanović. Tumačenje događaja devedesetih i dalje će biti tačka sporenja, dodaje Aleksandar Popov. Proći će stoga još dosta vremena pre nego što se i Srbija i Hrvatska suoče sa prošlošću, i pre nego što se konačno raščisti sa tom prošlošću.