Posledice klimatskih promena – stanje je alarmantno!
7. oktobar 2020.
„Dom je tamo gde je plaža“ – stoji na tabli ispred kuće jednog para koji živi na samo nekoliko metara od mora. Ali baš tu, na obali Velsa, stvarnost izgleda sasvim drugačije! Tamo gde je plaža, opasno je imati dom. Jer njega bi moglo da proguta more. Nadležne vlasti, štaviše, ističu da je opasnost alarmantno velika i traže od stanovnika da se što pre presele.
Zbog pojačanog otapanja ledenih masa i globalnog zagrevanja, nivo mora ubrzano raste. Naučnici su prvo polazili od pretpostavke da će do kraja veka nivo mora porasti za 80-ak centimetara, dok sada računaju da bi se mogao popeti i preko jednog metra, ako klima nastavi da se menja dosadašnjom brzinom. Već sada je u mnogim delovima sveta stanje dramatično.
Indonezijska vlada planira da kompletnu Džakartu, megasiti od 30 miliona stanovnika, od 2024. preseli na obližnje ostrvo Borneo. Razlog: more se diže, a tlo na kojem se nalazi Džakarta tone. Ugroženi su i mnogi delovi Evrope – nizije u Velikoj Britaniji, Holandiji, Belgiji, Nemačkoj...
Muke poljoprivrednika
U Nemačkoj se broj poplava u proteklih deset godina – udvostručio. Ali generalno je sve više meteoroloških ekstrema. Oluje lome šume, suše dugoročno uništavaju tlo, a time i egzistenciju nemačkih poljoprivrednika: njihova stoka nema dovoljno hrane, biljke nemaju dovoljno vode. To nažalost nisu više samo pesimističke i kataklizmičke prognoze – već se očito radi o stvarnosti u kojoj nemački seljaci već sada žive.
Ali Greta Tunberg nije više usamljena. Na svim krajevima Evrope ljudi se bore protiv investicionih planova koji obećavaju profit, a da pritom ne haju za štetu koja će biti učinjena prirodi. Šta sve lokalno stanovništvo može da postigne kada se udruži u borbi protiv takvih planova pokazuje primer iz doline Neretvice. Meštani i ekološki aktivisti su odlučni u želji da spasu svoju reku i poručuju: „Njihovo je da probaju, naše je da ne damo i nećemo, garantujemo!“
Četvorodnevna radna nedelja za dobrobit prirode?
Ljudi počinju da shvataju da ekološka osvešćenost nije samo hir „tamo nekih eko-čudaka“ – već nužnost. Traže se inovativna rešenja kojima bi mogla da se zaustavi galopirajuća promena klime i spreče ekološke katastrofe. Jedna od takvih ideja je i ideja o radnoj sedmici koja više neće trajati pet nego četiri dana. Da li se, s manje rada, može učiniti velika usluga prirodi? Da li to za poslodavca neminovno znači velike finansijske gubitke?
Odgovore na ta i mnoga druga pitanja naći ćete u ovonedeljnom izdanju našeg TV-magazina Europeo. U njemu smo posetili stanovnike Ferburna kojima je more bukvalno pred vratima, poljoprivrednika u Brandenburgu čija goveda više nemaju dovoljno sena, dolinu Neretvice u kojoj ljudi zaustavljaju bagere i vodopade kosovske reke Miruše koji su ostali – bez vode.