Predsednik ljut zbog karikature

Redžep Tajip Erdogan sve češće rasipa energiju na trivijalnosti. Tako je pre nekoliko dana izgrdio mlade ljude koji su pušili u jednom kafiću, a pred prvim čovekom države nisu ugasili cigarete. Uvreda visočanstva! I to može da ima posledice. Svaki novinar koji se usudi da kritički piše o Erdoganu, rizikuje da ostane bez posla. Svakoj medijskoj kući, koja ne pokaže predviđeno poštovanje, preti gnev lidera države.

Pas po imenu Erdogan

Erdogan u međuvremenu nastupa sa stavom osmanskog sultana. Ko drugačije misli, može da se pripremi za epilog. To naravno funkcioniše samo u Turskoj. U Evropi, gde su mediji, sindikati, stranke i građanske inicijative pod zaštitom demokratskih prava, niko ne mora da se obazire na osetljivost Erdogana.

U ovom slučaju, prošle su pune tri godine otkako su dvojica karikaturista, povodom 50. godišnjice nemačko-turskog sporazuma o dolasku stranih radnika, u jednim tiražnim nemačkim novinama, objavili karikaturu o integraciji Turaka u Nemačkoj sa jednim bavarskim vicem. Na njoj se vidi pseća kućica sa imenom Erdogana i besan pas na lancu. To što je svojevremeno zabavljalo čitaoce novina, u međuvremenu je ušlo u školske knjige u Baden-Virtembergu.

Karikaturisti mogu da se kritikuju jer nisu vodili računa ili su svesno ignorisali odnos pojedinih kultura, kao što je i turska, o mišljenju o psima. Psi su sasvim na dnu vrednosne skale Turaka. Oni važe za prljave i dosadne. Nazvati nekog psa po Erdoganu, to je već provokacija puna nepoštovanja. Međutim, u modernim društvima medijske provokacije političara i stranaka spadaju u demokratsku svakodnevicu – često su na granici uvrede.

Da se karikatura nije našla u školskim knjigama, to uopšte ne bi bila tema. Kulminacija svega je poziv nemačkom ambasadoru u Ankari, zbog sitnice sa besnim psom. Erdogan nažalost ostaje udaljen od demokratske tolerancije i državničke suverenosti. On sve više zastranjuje kada je reč o demokratiji, koju formira prema sopstvenim shvatanjima.