Presuda u slučaju Kucijak: nema lake pobede za pravdu
Sve indicije ukazuju na to da je on stajao iza ubistva novinara Jana Kucijaka. Međutim, Specijalni sud u Pezinoku oslobodio je oligarha Marijana Kočnera – zbog nedostatka dokaza.
Slovačka predsednica Zuzana Čaputova je, nakon oslobađajuće presude, na Tviteru objavila da poštuje presudu, ali da je šokirana i da će joj biti potrebno vreme da je prihvati. I mnogi drugi koji su se nadali brzoj pobedi pravde, presudu su doživeli poput nje.
Kako nastaviti dalje nakon ovog neočekivanog kontra-udarca, kako bi se zemlja oslobodila močvare korupcije i nepotizma koji su pretili da je pretvore u mafijašku državu?
Bez velikog skoka unapred
Novija istorija Slovačke obeležena je brojnim nerešenim slučajevima i nekažnjenim zločinima. Poverenje građana u pravosuđe duboko je poljuljano. Potom je ubistvo Jana Kucijaka i njegove zaručnice Martine Kušnirove izazvalo pobunu građana protiv sistema, a poslednji izbori doveli su do političkog zaokreta. Slovačka otada ima liberalnu predsednicu i vladu u kojoj populistička platforma „Normalni ljudi“ obećava kraj korupcije.
Međutim, posao reformista biće teži nego što su njihove pristalice verovale tokom prvih slavlja nakon promene sistema. Ta borba nije sprint, ona je maraton, jer obuhvata sve institucije u Slovačkoj. I Marijan Kočner nije jedini oligarh čije ruke su uprljane. Šačica pljačkaša-barona još uvek uživa u bogatstvu do koga su uspeli da dođu u godinama bezakonja nakon okončanja komunističke vladavine. Njihove veze su i dalje aktivne.
Slovačka po tom pitanju deli sudbinu drugih zemalja bivšeg Istočnog bloka. Tranzicija ka neobuzdanom kapitalizmu skoro svuda je vodila direktno u močvaru nepotizma, bezakonja i oligarhijske vladavine. Njihovo iskorenjivanje je mukotrpna borba koja zahteva dugoročnu upornost i neustrašivost.
Protestni pokret iz 2018. već je postigao uspehe: rušenje vlade, odlazak više od deset sudija, glavnog tužioca, šefa policije i drugih inkriminisanih državnih zvaničnika. Ono što mu je za sada uskraćeno jeste veliki skok unapred. Što je slučaj Kucijak stariji, sve je jači osećaj uzaludnosti.
Bez simbola za novi početak
Reformski raspoloženi Slovaci mnogo toga su očekivali od ove presude. Nadali su se da će ona biti simbol novog početka. Rez i dokaz da će za kratko vreme moći da predstave svoju očišćenu zemlju. Ali sudije u slučaju Kucijak naterale su ih da spoznaju da pravda zaista može da bude slepa i da se svaki zločin ne kažnjava. Čak i ako postoji druga šansa – sledeća sudska instanca.
-pročitajte još: „Sa mafijom ne razgovaramo“ – kako je pala vlast u Slovačkoj
Za porodice žrtava i nekadašnje kolege ubijenog novinara koji se u potpunosti posvetio rasvetljavanju prevara i mafijaških aktivnosti, oslobađajuća presuda oligarhu Kočneru mogla bi da deluje kao udarac u lice. Ali za reformiste to znači da će, nakon što obuzdaju bes i frustraciju, morati dublje da se pozabave strukturama koje su Slovačku toliko dugo vezivale za endemski kriminal.
Reforma pravosuđa se, recimo, ne može ograničiti na smenu inkriminisanih sudija i tužilaca. Za nju je potreban nov način razmišljanja među pravnicima, kako bi sudije mogle da se osećaju slobodno da donesu presude u skladu sa istinskom potragom za pravdom.
„Ravničarske muke“
Za Slovake koji žele da nastave borbu za „pristojnu zemlju“, posle „planinskih muka“ sada dolaze „ravničarske muke“. Reč je o svim segmentima javnog života – o urednim konkursima, javnim službama bez nepotizma, pravilnoj kontroli trošenja javnih sredstava i drakonskim kaznama za korupciju u politici.
Sve su to zadaci koje čak i etablirane demokratije ponekad ne uspevaju da reše. Zato su tu institucije, među kojima su i slobodni mediji, koje prate i sprečavaju takve prestupe. Trebalo bi se nadati da reformisti u Slovačkoj neće izgubiti svoj borbeni duh, da se neće obeshrabriti i da će pokazati da je bolja i pristojna budućnost moguća.