Protiv partija, protiv manjina
2. maj 2018.
Hrvatska se suočava s drugim pokušajem promene izbornog sistema na referendumu. Pre četiri godine referendumska inicijativa okupljena oko Željke Markić i njenog udruženja „U ime obitelji“ nije prikupila dovoljan broj potpisa. Ovih dana nova inicijativa nazvana „Narod odlučuje“, koja okuplja većinu udruženja i konzervativnih aktivista kao i pre četiri godine, kreće u prikupljanje potpisa deset odsto birača, koliko je potrebno za raspisivanje referenduma.
Ovaj se put predlažu još radikalnije promene. Promene bi, prema rečima glavnog koordinatora inicijative „Narod odlučuje“ Zvonimira Troskota, trebalo da obezbede viši nivo odlučivanje birača o njihovim saborskim predstavnicima, veće učešće na izborima i smanjenje političke trgovine i korupcije.
Referendumska inicijativa predlaže da se građanima ponude dva referendumska pitanja. Prvim se traži odobrenje za promenu Ustava tako da se broj zastupnika u Saboru smanji na najviše 120, dok bi pripadnici nacionalnih manjina birali najviše šest, umesto sadašnjih osam zastupnika.
- pročitajte još: Hrvatska i dalje priznaje diplome iz Srbije?
Birači bi imali tri preferencijalna glasa – dakle osim glasa za listu, mogli bi da zaokruže imena troje kandidata sa te liste – a kandidati bi se birali isključivo na osnovu broja osvojenih glasova, bez praga od deset posto.
Sa preferencijalnim glasanjem su se hrvatski birači prvi put susreli na izborima za Evropski parlament 2013. Tada je, primera radi, i poslednji kandidat sa neke koalicione liste mogao ući u Evropski parlament ukoliko dovoljno birača glasa baš za njega. No ukoliko ima manje od deset odsto glasova, to nije bilo važno. Tako bi teoretski sa 9,99 odsto glasova ostao iza nekog ko je visoko pozicioniran na listi, a ima recimo pet odsto glasova birača svoje liste.
Oduzimanje moći strankama
Nova inicijativa bi da oduzme moć stranačkim rukovodstvima da po svom nahođenju pozicioniraju kandidate na zatvorene liste. Takođe, ništa neće vredeti neprincipjelne koalicije sa malenim partnerima ukoliko građani ne zaokružuju imena kandidata. Tako velike stranke, poput HDZ i SDP, neće moći manjim partnerima da obećavaju unapred određeni broj mesta u parlamentu kako bi ih privukli u koaliciju.
To je na konferenciji za novinare u Splitu naglasio i Zvonimir Troskot rekavši da se više nikome, bez obzira na mesto na listi, neće moći jamčiti ulazak u Sabor bez podrške birača.
Izborni prag za liste bi se snizio sa sadašnjih pet na četiri odsto što bi, prema rečima zagovornika inicijative, omogućilo pravedniju zastupljenost birača u Saboru. Osim glasanja na biračkom mestu, predlaže se i mogućnost izjašnjavanja dopisnim ili elektronskim putem. To bi trebalo da obezbedi veću izlaznost u zemlji, ali i van nje.
U drugom referendumskom pitanju birače bi pitali da li su za to da poslanici nacionalnih manjina mogu odlučivati o svim pitanjima, osim o poverenju vladi i donošenju državnog budžeta. To je pitanje izdvojeno zbog mogućnosti da ga Ustavni sud proglasi neustavnim, kako u tom slučaju ne bi propalo i prvo pitanje, a time i cela referendumska inicijativa.
Partikularni, a ne javni interes
Politikolog Goran Čular sa zagrebačkog Fakulteta političkih nauka sumnja da predložene promene vode u demokratizaciju izbornog sistema. Štaviše, uveren je da bi recimo uvođenje dopisnog i elektronskog izjašnjavanja dodatno urušilo poverenje građana.
„Pogotovo kada je reč o elektronskom glasanju, koje se preispituje i u zapadnim zemljama u kojima postoji, zbog brojnih afera i ruskih hakera“, objašnjava Čular za DW. Dodaje i da bi dopisno glasanje, koje je u svetu već postalo „civilizacijska norma“, u Hrvatskoj lako moglo biti zloupotrebljeno, što bi onda i unazadilo i verodostojnost izbornog procesa.
- pročitajte još: Šešeljevanje ne sme da bude folklor
Kada je reč o ustavnom ograničenju mandata poslanicima nacionalnih manjina, Čular smatra da ta inicijativa u sadržajnom smislu možda nije protivustavna, ali je izvesno „besmislena“. „Nigde na svetu ne postoji primer da se poslanici u pogledu njihovih prava svrstavaju u dve različite kategorije.“
Sa druge strane, i Čular smatra da bi jačanje preferencijalnih glasova doprinelo demokratizaciji. No smatra da se iza tog predloga umesto brige za javni interes krije pokušaj ostvarenja „partikularnih interesa“ konzervativnih udruženja koja stoje iza ove inicijative, i to preko HDZ. Podseća da su Željka Markić i njeno udruženje već bili na izborima kada su shvatili da sami ne mogu da uspeju. Njihov cilj je sada, smatra Čular, da biračima preporučuju određene kandidate sa lista koji zastupaju takve vrednosti.
Nesumnjivo je reč o inicijativi uperenoj protiv etabliranih stranaka, o čemu svedoči činjenica da su i HDZ i SDP, kao i većina ostalih stranaka, protiv inicijative. „To se posebno ogleda u ukidanju dosadašnjeg praga od deset odsto za preferencijalne glasove, što znači da je sasvim svejedno kojim će redosledom stranka postaviti kandidate na listu. Time se direktno oduzima moć političkim strankama.“
„To je kao da stranka ponudi svoj izborni program, a onda se građanima dopusti da odlučuju o tome što će iz tog programa uzeti, a šta ne. To dovodi u pitanje smisao izbornog procesa“, uveren je Čular.
Kult referenduma
Ugledni riječki analitičar i publicista Vuk Perišić upozorava na stvaranje „kulta referenduma“, koji se proglašava najdemokratskijim oblikom odlučivanja, iako postoji niz pitanja koja ne smeju postati predmet referenduma. „Neke demokratske vrednosti, poput ljudskih i manjinskih prava, važnije su od svenarodnog odlučivanja i ne bi smele na referendum“, upozorava Perišić.
Upravo ovaj predlog, po njegovom mišljenju, potvrđuje da referendum može biti „opasno oružje“ jer se njime manjinskim poslanicima želi uskratiti pravo odlučivanjima o nekim pitanjima. „Predstavnici manjina ne bi trebalo da se izuzimaju prilikom odlučivanja o poverenju vladi jer u tom slučaju dobijamo etničku diktaturu. Time se ponovno svetlosnim godinama udaljavamo od građanske države. Dok god je Hrvatska etnička, a ne građanska država, moramo štititi nacionalne manjine“, dodaje Perišić.