Prvo je došla pandemija, onda glad

U čekaonici dečijeg odeljenja jedne bolnice na rubu Najrobija, glavnog grada Kenije, Joselina Tungane čeka sa svojom ćerkom na rukama.

„Prvi put sam bila u bolnici kad mi je ćerka imala sedam meseci. Tada su rekli da boluje od rahitisa", kaže zabrinuto Joselina.

Kod ove bolesti se kosti deteta ne razvijaju kako treba. Noge rasu iskrivljene i dete nikada ne nauči da hoda kako treba. Joseline zna zašto joj je ćerka dobila tu bolest. „Nismo imali dovoljno hrane. Zato joj je sada prepisana prehrana na bazi putera od kikirikija", kaže Joseline.

Nema posla – nema hrane

Njoj je vidno neprijatno kada priča o svojim problemima. Ali nije jedina. Lekar Feliks Ndongai govori kako mu dolaze mnoge očajne majke jer zbog gubitka posla nemaju čime da hrane decu.

„Majka koja je upravo bila ovde priča mi kako je zbog pandemije koronavirusa izgubila posao peračice rublja. Sada sedi kod kuće i nema novaca za hranu", priča lekar.

U Keniji je više od dve trećine stanovništva zaposleno u neformalnom sektoru. To znači da nemaju stalno radno mesto nego rade od prilike do prilike. No većina poslova je nestala zbog mera zatvaranja. Gotovo niko nema finansijske zalihe. Kenija spada među ekonomski stabilnije zemlje na afričkom kontinentu. Drugde je situacija još gora.

Svetska banka prognozira da bi ove godine broj ekstremno siromašnih na svetu mogao porasti za 150 miliona - od toga su više od polovine deca.

Hronična neuhranjenost

U normalnim uslovima, lekar Ndongai u klinici na rubu Najrobija dijagnostifikuje neuhranjenost kod dvadesetak male dece - mesečno. Sada je ta brojka mnogo veća.

„Gledajte, u septembru smo imali već 49 slučajeva hronične neuhranjenosti", kaže ovaj pedijatar.

Ni u ostalim bolnicama u Najrobiju situacija nije drugačija. Službenih podataka nema. Predsednik Kenije Uhuru Kenijata je nedavno samo izjavio kako je „ekonmski razvoj podbacio". Umesto rasta od 6 posto zabeležena je recesija.

Suve brojke koje međutim za mnoge stanovnike Kenije - znače glad. Čak i oni koji su se nekad mogli svrstati u srednji stalež imaju problema da porodici obezbede tri obroka dnevno.

Kod većine siromašnih porodica na jelovniku ne stoji ništa drugo osim nezašećerenog čaja i kaše od kukuruza. „Prisiljeni smo da mnogima na recept dajemo posebno mleko obogaćeno belančevinama", kaže Ndongai.

Specijalnu hranu sada prima i ćerka Joseline Tungane. Jednogodišnja devojčica se u međuvremenu oporavila i gotovo dosegla kilažu normalnu za decu njenog uzrasta. Lekar se nada da će se uz nastavak terapije pojačanom hranom oporaviti od štete koja je nastala u mesecima loše ishrane.

ard

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.