Pusti snovi o desničarskoj revoluciji

Melani Šmic nije pop-zvezda već proračunata politička aktivistkinja desno-ekstremnog pokreta koji sebe naziva „Identitarni pokret“. Kako bi privukli mlade na svoju stranu, oni koriste čak i moderan Hipster-stil. A najvažniji cilj glasi: ljude u Nemačkoj treba deliti i ocenjivati prema etničkim kriterijima. Onaj ko se po shvatanju Melani Šmic ne uklapa u „nemačku sliku“, taj bi trebalo da izgubi građanska prava.

Ta mlada Nemica koja peva tužne pesme po uzoru na Lanu del Rej ili grupu Smits, na postala je poznata na društvenim mrežama između ostalog i po pesmi posvećenoj Alternativi za Nemačku – „AfD song“. U tekst pesmi govori se protiv nemačke kancelarke Angele Merkel, protiv prihvatanja izbeglica i modernog otvorenog društva. Jedan stih recimo glasi: „Samo najgluplja telad, sama uništavaju svoje zemlje“.

Etno-nacionalistička ideologija

Alternativa za Nemačku se ubrzanim tempom približava različitim nacionalističko-rasističkim pokretima, a sve kako bi bila što uspešnija na septembarskim izborima za Bundestag. Još u leto 2016. godine, predsedništvo AfD odbacivalo je „Identitarni pokret“, ali samo nekoliko sedmica kasnije, predsednica stranke Frauke Petri napravila je koak ka tom pokretu kada je rekla da pojam „etničko“ (etničko se u ovom slučaju shvata kao veličanje samo jednog naroda, a omalovažavanje drugih, prim.ur), mora ponovo da se posmatra kao nešto što je pozitivno. To je inače pojam koji je u nemačkoj istoriji, naročito za vreme nacionalsocijalizma, bio veoma mnogo u opticaju.

Pripadnike „Identitarnog pokreta“ u Nemačkoj, zbog njihovih težnji protivustavnih tendencija, prati unutrašnja tajna služba. Procenjuje se da ih u toj zemlji ima stotinak. Pod okriljem AfD neki su i napredovali. Mnogi su recimo dobili položaje u podmlatku te stranke. Funkcioneri Alternativu za Nemačku hvale i podržavaju aktiviste.

Politikolog Hajko Funke ukazuje na to koliko je opasno to razbijanje tabua: „Oni se predstavljaju kao mirotvorci, ali njihova ideologija je nasilnička.“ Alternativu za Nemačku trenutno okružuje čitava mreža desnih i ekstremno-desnih grupacija. Politikolog Funke smatra da je to u suštini jedan „mali pokret“.

Jedan od najaktivnijih na sceni je desničar Gec Kubiček. Nekada je bio pripadnik Bundesvera, a danas je vlasnik izdavačke kuće koju je nazvao „Institut za državnu politiku“. Nedavno je u pokrajini Saksonija-Anhalt uspeo da okupi okupio identitarce, desno orijentisana studentska udruženja i simpatizere AfD. I iako je Aletrnativa za Nemačku pre nekoliko godina uskratila Kubičeku mogućnost da bude član stranke, još uvek lideri te partije traže njegovu blizinu.

Kubitšek, identitarci i AfD, zajedno sa još nekim izdavačima, piscima i aktivistima, putuju po Nemačkoj i organizuju kongrese, književne večeri, demonstracije, međusobno prenose tekstove – i na taj način pružaju sliku o nekakvoj navodnoj veličini pokreta.

Tramp kao uzor

Svi zajedno sanjaju o revoluciji „a la Tramp“. Sanjaju o puču protiv starih elita. Oni, međutim, nemaju one količine novca, kao što ih ima američki milijarder i njegove pristalice u medijima i privredi. Zbog toga desničarske mreže u Nemačkoj, zemlji sa 82 miliona stanovnika, imaju samo par stotina članova .

Njihove teze o propasti – da će biti sve gore, da će se sve srušiti kao kula od karata i da spas dolazi „zdesna“ – ujedno su i njihov najveći problem. Nemačka privreda radi, broj nezaposlenih se smanjuje, a nove izbeglice jedva da se primećuju u svakodnevnom životu. Navodno propala kancelarka, na svim pokrajinskim izborima – beleži dobre rezultate.