Putinove afričke ambicije
25. oktobar 2019.
Četrdeset šefova država i vlada i oko 10.000 učesnika iz 54 zemlje: rusko-afrički samit održan ove sedmice u Sočiju pokazao je da Rusija tri decenije nakon raspada Sovjetskog saveza nastoji da u velikom stilu obnovi prisustvo na afričkom kontinentu.
„Afrika je sve više kontinent velikih mogućnosti“, izjavio je Putin na otvaranju samita.
Slično kao što Kina već radi, i Rusija želi da investira milijarde u Afriku. Dijapazon proizvoda i robe je širok: od poljoprivrednih mašina, teretnih vozila, hemijskih i farmaceutskih proizvoda, sve do aviona i svemirske tehnike.
Atomske elektrane za Afriku
Ali to naravno nije sve. Putin velike nade polaže u poslove ruskih kompanija za naftu i gas, a u igri je i koncern za eksploataciju dijamanata Alrosa. Ruski internet koncern Jandeks bi trebalo da pomogne uspostavu bolje mreže na kontinentu, a koncern za atomsku energiju Rosatom se nada narudžbama za izgradnju atomskih električnih centrala.
A tu je naravno i povećanje već sada velikog izvoza oružja. Cilj je vrlo ambiciozan: u toku sledećih pet godina Moskva želi da udvostruči obim poslova sa zemljama Afrike i to sa sadašnjih 20 na 40 milijardi dolara.
Ne radi se samo o ekonomskim interesima. Pre nekoliko dana je Putin to najavio u obraćanju ruskim medijima: „Vidimo da čitav niz zapadnih zemalja vrši pritisak na suverene afričke vlade, pokušava da ih zaplaši i ucenjuje.“
Tim rečima Putin podseća na neka prošla vremena, kada je Sovjetski Savez podržavao mnoge oslobodilačke pokrete protiv kolonijalnih sila u Africi. „Bez te čvrste pomoći Sovjetskog saveza mnoge naše zemlje ne bi mogle da izbore nezavisnost“, kaže Obadija Mailafija, raniji zamenik predsednika nigerijske centralne banke, za DW.
Kako bi ta politička saradnja mogla da izgleda vidi se i po tome što je egipatski predsednik Abdel Fatah al Sisi uz Putina kopredsedavao samitom. Njegovoj vladi Amnesti internešnal prebacuje brojna kršenja ljudskih prava.
I ruski angažman u Siriji na strani predsednika Bašara al Asada pokazuje da Rusija neće mnogo da se zamara pitanjima zaštite ljudskih prava u afričkim zemljama.
Tako je i malo verovatno da će da bude nekih ograničenja kada je reč o izvozu ruskog oružja u Afriku. Prema navodima stokholmskog Međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), trenutno 17 odsto ruskog izvoza oružja ide u Afriku. Ali tu je još veliki potencijal iz ruske perspektive.
Najvećim delom se sadašnji izvoz odnosi na Alžir, s kojim postoje tesne veze još iz vremena socijalizma. Na ostatak kontinenta otpada samo 3 odsto izvora oružja i vojne tehnike. To se, smatraju u Moskvi, može i mora promeniti.
Vojna tehnika za Afriku
Jedna od mogućih osnova su i ugovori o saradnji sa 19 afričkih zemalja koje je dosada sklopila Rusija. Uz to postoje i ugovori sa šest zemalja – Angolom, Nigerijom,Sudanom, Malijem, Burkinom Faso i Ekvatorijalnom Gvinejom – o isporukama vojne tehnike. Reč je o vojnim avionima, borbenim i transportnim helikopterima i protivtenkovskim raketama.
Tako možda i nije slučajnost da su baš na dan otvaranja samita u Sočiju u Južnoafričku Republiku sletela dva ruska bombardera tipa Tupoljev Tu-160, koji mogu da nose i atomske bombe. Prema tvrdnjama ruskog Ministarstva odbrane, to predstavlja doprinos razvoju vojne saradnje Rusije i Južne Afrike.
Kako bi ta buduća vojna saradnja mogla da izgleda može da se vidi na primeru Centralnoafričke Republike. Tamo je, prema pisanju nemačkog magazina Špigel, trenutno angažovano oko 200 ruskih vojnih instruktora. Razlog za to su velike rezerve sirovina, pre svega uran.
Kada je reč o sirovinama – a uz uran tu su još i mangan, boksit ili hrom – ruske firme u Africi igraju značajnu ulogu, kaže američki stručnjak za Rusiju Pol Stronski iz trusta mozgova Karnegi.
„Te firme su predvodnice, a ruska država ih koristi da ojača svoje prisustvo i kada je reč o bezbednosnim temama, i kada je reč o političkom uticaju – i to bez velikog rizika i bez velikih troškova“, zaključuje Stronski.