Reformator ili samo gladan moći?
27. januar 2014.Na fotografiji u današnjem Zidojče cajtungu su „prvi“ i „drugi“ čovek srpske vlade. Obojica nasmejani. Premijer Dačić, sa bedžom srpske zastave na reveru, nalazi se u prvom planu, dok je Aleksandar Vučić iza njega. Komentar ispod slike je: „Moć u pozadini“. Upravo je taj čovek iz pozadine odlučio da „iskoristi trenutak“, nagoveštava se već u naslovu članka. „Vučić je sa zadovoljstvom prepustio nepopularne stvari Dačiću – poput pregovora sa Kosovom na kojima je insistirala EU – a istovremeno je svoj imidž gradio populističkim napadima na nepopularne poslovne ljude koji su tokom prethodnih vlada delili kajmak srpske privrede, sa slabim učincima po tu privredu. […] Srbija boluje od nekonkurentne ekonomije i jalovog, glomaznog državnog aparata u koji spadaju i zaposleni u više od 150 gubitaških državnih firmi. […] Prve reformske zakone, o radu i privatizaciji, su Vučić i Dačić stopirali pre nekoliko dana – očigledno se spremajući za vanredne izbore“, piše ugledni minhenski dnevnik.
Za razliku od „populizma“ o kojem piše Zidojče, najveći švajcarski list Noje ciriher cajtung nešto drugačije vrednuje Vučićev rad. „Pod njegovim vođstvom su prvi put uhapšeni i optuženi oligarsi, koji su ranije važili za nedodirljive zbog izdašnog finansiranja raznih partija. Naravno da Vučić nije obrazložio izlazak na birališta svojom glađu za moći. On je više govorio da se nada reformama. […] Ipak, crno-bela slika prema kojoj imamo reformski SNS i kočničarski SPS nije baš tačna. To je potvrdila ostavka ministra privrede Saše Radulovića. […] On je sa svojim liberalnim idejama naišao na granitni zid – u kojem je bio i SNS. Za mnoge simbol nade u ekonomski oporavak, Radulović je tokom vikenda demonstrativno istakao belu zastavicu.“
Rasplet u raspisivanju izbora deluje sasvim logično, komentariše nemačka agencija dpa, a prenosi Tiringer cajtung. „Ubedljivo najveća partija, čiju je ideologiju teško definisati, želi da razbije reformski zastoj. I zbog toga želi da se otarasi SPS-a, koji je sada mlađi koalicioni partner. […] SAD i EU bi posle godina tankih parlamentarnih većina i neprincipijelnih koalicija rado videle kristalno jasne političke odnose moći, koji mogu da nastanu ako SNS ubedljivo pobedi. Jer suština je u reformskim rezovima kojima mnogi građani neće biti zadovoljni. Iako je nezaposlenost zvanično 27 odsto, u javnom sektoru će morati da se otpusti 100.000 ljudi, kažu neke procene. […] Ipak, teško je verovati da će i nova vlada prestati sa praksom po kojoj su javna preduzeća mesta za zbrinjavanje stranačkih kadrova.“
Dok većina listova na nemačkom vidi izbore kao šansu da se reforme sprovedu, Andrej Ivanji u komentaru za bečki Standard stvari posmatra drugačije. „Vicepremijer i koordinator tajnih službi Aleksandar Vučić, koji je i odlučio da se ide na birališta, ionako već vuče sve konce; pre nekoliko meseci Vlada je rekonstruisana po njegovoj volji, postoji politički konsenzus o pregovorima sa EU, saglasje o institucionalnim reformama i strateškim ciljevima; protivnici nove kosovske politike su marginalizovani, koaliciona vlada ima stabilnu većinu… A ipak Vučić nije mogao da odoli iskušenju da kapitalizuje podršku od 45 odsto i pojuri apsolutnu većinu.“
Dalje se u tekstu navodi kako je Vučić došao do tolike podrške: „On se obogotvoruje kao ‘zaštitnik malog čoveka' koji ‘rizikuje život' kako bi se suprotstavio samovolji tajkuna, gangstera i korumpiranih političara. Ima imidž čistunca, dok u njemu bliskim medijima traje odstrel političkih protivnika. Njegova požuda za moći se tumači kao spremnost da preuzme odgovornost za bolne, ali neophodne reforme. […] Dok Srbija u tehničkim pitanjima prilazi Briselu, samo društvo se udaljava od demokratskih ideala. Autoritarni Vučić će vladati sa rasturenom i poniženom opozicijom i praktično bez kritičkih medija. To nisu dobri uslovi za mladu, krhku i neiskusnu demokratiju. Srbija već ima iskustva sa autokratama koji žele svu moć za sebe. Uz to, Vučić je već jednom preko noći promenio kurs za 180 stepeni, kada je nacionalističku ideologiju zamenio evropskim racionalizmom“, zaključuje Ivanji.
Pripremio: Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković