Ruska podrška Dejtonu i Dodiku

Sergej Lavrov je u BiH trebalo da dođe uoči novembarskih lokalnih izbora, ali je ta poseta odgođena jer je ruski šef diplomatije morao u samoizolaciju. Zato poseta počinje ovog ponedeljka (14.decembar).

Direktor banjalučkog Centra za međunarodne odnose Miloš Šolaja podseća da je šef ruske diplomatije i tada govorio da treba očuvati integritet BiH i poštovati ravnopravnost entiteta. Šolaja dodaje i da poseta Lavrova BiH uvek podrazumeva i neku vrstu podrške Miloradu Dodiku.

Naime, protokolom je predviđen privatni sastanak Lavrova Dodikom u Istočnom Sarajevu, u Republici Srpskoj (RS), i to pre susreta sa drugim zvaničnicima.

„Verujem da ćemo i ovog puta čuti da je Rusija voljna za saradnju sa BiH u svim oblastima. Drugo je pitanje to što se unutrašnji faktori u ovoj zemlji raspravljaju treba li da sarađuju sa Rusijom ili ne i ko je bliži Moskvi, a ko nije. Uprkos različitim gledištima, sve se to može iskoristiti u opštem interesu“, smatra Šolaja.

Šolaja očekuje i razgovore o Dejtonskom sporazumu. „Stav je Rusije da dejtonsku strukturu BiH treba očuvati i verujem da će to i ovoga puta biti potvrđeno. Moguće je da će akcenat biti i na zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika. To je prioritet Rusije i kao članice Veća za implementaciju mira gde Moskva gotovo po pravilu izdvaja svoje mišljenje, odnosno ne slaže sa drugim članicama Veća“, kaže sagovornik DW.

Promena uloge Rusije

Nakon potpisivanja Mirovnog ugovora za BiH, Rusija je poslednjih godina dvadesetog stoleća imala pozitivnu ulogu u implementaciji, kaže Nerzuk Ćurak, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu.

„Bila je to jeljcinovska Rusija, slaba država zavisna od zapadne pomoći“, podseća Ćurak, ali kaže da je tada Rusija bila pouzdaniji partner od „Putinove agresivne Federacije“ koja u Veću za implementaciju mira u BiH nije podržala nijednu odluku koja ide „u smeru izgradnje BiH kao postkonfliktne države“.

„Naprotiv, Rusiji je još uvek u interesu da BiH tretira kao zamrznuti konflikt“, dodaje Ćurak. On kaže da je Dejtonski mirovni ugovor i četvrt veka od potpisivanja manje istorijski dokument, a više živa materija koju ključni svetski akteri prilagođavaju svojim geopolitičkim potrebama.

Ćurak kaže da se poseta može iskoristiti za upoznavanje zvanične Moskve sa time da je „najveći kršitelj Dejtonskog sporazuma njegov, navodno, najveći pobornik – Milorad Dodik. Ako Rusija toliko insistira na Dejtonskom sporazumu, mora kao svog saveznika da odbaci njegovog najvećeg opstrukcionistu“, zaključuje sarajevski profesor.

Rusija ostaje „igrač u regionu“

Mediji u BiH pišu o poseti Sergeja Lavrova podsećajući da je ona predviđena upravo za 14. decembar, dan kada se obeležava 25. godišnjica potpisivanja Dejtonskog sporazuma u Parizu. Time se, prema pisanju Dnevnog avaza, signalizira ruska privrženost Dejtonu.

„Lavrov je visoki ruski zvaničnik i činjenica da dolazi u BiH u ovakvim okolnostima, dok traje pandemija, govori da Moskva ne namerava da olako popusti niti prepustiti svoj uticaj nekom drugom. Ovaj datum i način realizacije posete su poruka SAD i posebno Evropskoj uniji da Rusija ostaje međunarodni igrač u regionu“, piše Dnevni avaz.

Posle susreta sa Miloradom Dodikom u Istočnom Sarajevu, predviđen je sastanak Lavrova sa članovima Predsedništva BiH, a potom i ministarkom spoljnih poslova BiH Biserom Turković. Nakon boravka u BiH, Lavrov će posetiti Srbiju.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android