Ruski gas kao politički argument

Kriza u Ukrajini prelazi okvire visoke politike – tiče se i života običnih ljudi u EU. Naime, Rusija je važan proizvođač gasa i snabdeva trećinu Evrope. Veliki deo ovog energenta se isporučuje preko ukrajinskih gasovoda. Na primer, gotovo 40 odsto gasa koji se potroši u Nemačkoj potiče iz Rusije. Baltičke države su još zavisnije od odluka Moskve, jer iz Rusije uvoze gotovo sav svoj gas. Zbog toga je aktuelni sukob u Ukrajini zabrinuo mnoge, pogotovo jer se zna da je Rusija svog privrednog džina, Gazprom,već koristila u političke svrhe.

Ukrajinci su to osetili na svojoj koži - Rusi su od 2006. godine već dva puta zavrnuli slavine . Razlog je bio spor oko uslova transporta i oko cene. Pored toga, Rusija je osumnjičila Ukrajinu da ispumpava gas iz cevi i da za to ne plaća. A sada se čini da će se Ukrajina ponovo naći u istoj situaciji: Gazpom je ove sedmice (5. 3. 2014) najavio da će ukinuti dosadašnji popust od 30 odsto za cenu gasa, i podstakao Ukrajinu da izmiri svoja dugovanja. Za tu državu koja se već nalazi pred bankrotom, to je težak udarac.

U Evropi sve po starom?

Ako ova svađa eskalira i Rusija zaustavi dotok gasa, kako će se to odraziti na evropske zemlje? “Evropsku uniju to neće tako snažno pogoditi”, smatra Jonas Grec iz Istraživačkog centra za bezbednosnu politiku u Cirihu. . “U svakom slučaju, pojedine zemlje kao što su Mađarska ili Bugarska verovatno će biti teže pogođene nego zapadna Evropa, gde su rezervoari još uvek oko 60 odsto puni gasa. To znači da je osigurano snabdevanje za nekih četiri meseca. ”Valja uzeti u obzir i da je potrošnja gasa relativno niska, zbog blage zime u Evropi.

„Osim toga, postoji višak ponude na međunarodnim tržištima“, kaže Klaudija Kemfert iz Nemačkog instituta za privredna istraživanja. „Ali, dugoročno gledano, Evropa nije dovoljno pripremljena da uvozi trećinu gasa iz drugih izvora. To se naročito odnosi na zemlje južne Evrope, koje uvoze veoma velike količine gasa iz Rusije.“, kaže Kemfertova.

Iran kao adut za snabdevanje

U slučaju da gasovodi u Ukrajini budu blokirani, zemni gas iz Rusije bi mogao da se isporučuje i peko gasovoda Severni tok, koji vodi ispod dna Baltičkog mora. Kapaciteti ovog gasovoda još uvek nisu sasvim iskorišćeni. Trenutno najveći deo gasa prolazi kroz Belorusiju i Poljsku. Ukoliko Rusija odluči da prekine sa isporukama u potpunosti, ovaj energent bi mogao da se doprema u tečnom stanju, u tankerima sa Bliskog istoka. Međutim, u Nemačkoj nema odgovorajućih postrojenja na kome takvi tankeri mogu da se istovare na podesan način. U slučaju da venitili ostanu zatvoreni na duži rok, kupci imaju i mogućnost da se preorjentišu na druge gasovode, na primer one iz Alžira ili Norveške.

Još jedna mogućnost je gas iz Irana, ali za to je neophodno veće otvaranje ove zemlje prema svetu. „Uz to, Iran ima relativno dobar geografski položaj, zbog čega može da izvozi ka Pakistanu ili Indiji“, napominje stručnak Jonas Grec.

Političari su opušteni

Zvanični stav i Evropske komisije i nemačke vlade je da snabdevanje gasom u Evropskoj uniji nije ugroženo krizom na Krimu. „Trenutno nema razloga za uznemirenost“, veruje komesar EU za energetiku Ginter Etiger „Dočekaćemo Uskrs sa polupraznim rezervoarima, ako se vremenski uslovi iz osnova ne promene.“

Pored toga, kaže nemački ministar za privredu Zigmar Gabrijel, Rusija je za Zapadnu Evropu do sada bila „apsolutno pouzdani snabdevač.“

Zavrtanje ventila bilo bi auto-gol za Ruse

Obustavljanje isporuka za Evropu nije verovatno. „Rusija je u velikoj meri zavisna od isporuke energije u Evropu“, tumači Klaudija Kemfert. „Oko 60 odsto državnih prihoda Rusije dolaze od prodaje nafte, gasa i kamenog uglja. Veliki deo toga su kupci iz Evrope. Tako bi Rusija sekla granu na kojoj sedi“.

Naime, Gazprom je veoma važna alatka predsednika Rusije Vladimira Putina u spoljnoj politici, a 60 odsto njegovih prihoda dolazi sa evropskog tržišta. Problemi za ovu firmu značili bi probleme za samog Putina. Pored toga, stručnjaci podsećaju da trgovina između EU i Rusije vredi stotine milijardi evra godišnje.

Ukrajina bi u slučaju spora oko gasa morala da se suoči sa velikim izazovima. Evropska komisija zbog toga razmatra pomoć toj zemlji kod plaćanja računa za gas. Pored toga, već postoje planovi da se Ukrajina snabdeva gasom iz Slovačke.

Autori: Insa Vrede / Darko Janjević

Odg. urednica: Dijana Roščić