Spor oko lepotice sa Bosfora

Rimski car Justinijan, koji je stolovao u Konstatinopolju, izdao je 532. godine nalog za izgradnju crkve „kakve nije bilo od vremena Adama i kakve nikada i nigde više neće biti“. Tačno 10.000 radnika dalo se na posao. Petnaest godina kasnije građevina je osveštana. Čitavih hiljadu godina ona je bila najveća crkva hrišćanskog sveta.

Justinijan je u crkvu Aja Sofiju ugradio 150 tona zlata. Prvobitna konstrukcija je ipak doživela prepravke: kupola je najpre bila isuviše „pljosnata“ i srušila se nakon jednog zemljotresa. Aja Sofija (u prevodu: sveta mudrost) ubrzo je postala „državna crkva“. Od sredine 7. veka tu su krunisani skoro svi vladari Vizantije.

Vizantijsko carstvo sa sedištem u Konstatinopolju propalo je 1453. Osmanlijski sultan Mehmed II osvojio je grad i proglasio Aja Sofiju za džamiju. Krstovi su zamenjeni polumesecom i zvezdom, oltar i zvona su uklonjeni, a mozaici i freske obojeni. Munare su toj građevini dale „islamsko lice“.

Predsednik Turske Mustafa Kemal Ataturk pretvorio je 1934. Aja Sofiju u muzej. Tada su izvedeni opsežni radovi na restauraciji objekta. Mozaici iz vizantijskog doba ponovo su otkriveni. Vodilo se računa da se ne unište naknadno ugrađena islamska obeležja.

Istorija Aja Sofije vidljiva je na svakom koraku. Natpisi „Muhamed a.s.“ (levo) i „Alah“ (desno), nalaze se odmah uz fresku Marije, majke Božije, i malog Isusa u njenom krilu. Na ovoj fotografiji vide se i neki od ukupno 40 prozora na kupoli. Oni propuštaju svetlost u objekat i istovremeno sprečavaju stvaranje pukotina i urušavanje konstrukcije kupole.

Najupečatljivija freska u Aja Sofiji je ova iz 14. veka. Nalazi se u južnom delu objekta. Iako nije u celini očuvana, jasno se vide lica. U sredini se nalazi Isus, prikazan kao vladar sveta, Marija je s leve, a Jovan s njegove desne strane.

U Aja Sofiji je zabranjeno obavljanje verskih obreda. Toga se držao i papa Benedikt XVI tokom posete 2006. koja je protekla velike mere bezbednosti. Prethodno su nacionalisti protestovali zbog dolaska pape. Nacionalistički orijentisana organizacija „Anadolijska omladina“ nedavno je prikupila 15 miliona potpisa za zahtev da se muzej ponovo pretvori u džamiju.

U neposrednoj blizini Aja Sofije Pri nalaze se islamske bogomolje. Tačno prekoputa uzdižu se munare Sultan-Ahmedove džamije, poznate i kao Plava džamija (desno). Nacionalisti traže da se Aja Sofija ponovo pretvori u džamiju jer to simbolizuje osvajanje Konstatinopolja od strane Osmanlija.

I vaseljenski patrijarh Vartolomej I ima svoje zahteve. On već godinama traži da se bazilika ponovo otvori za hrišćanske liturgije. „Aja Sofija je i napravljena kao svedočanstvo hrišćanske vere“, glasi njegov argument.

Neizvesno je šta će od svega toga biti. Pretvaranje muzeja u džamiju za sada traži samo nacionalistička opoziciona stranka MHP. Parlament je do sada taj zahtev dva puta odbio. Vlada Turske je po tom pitanju uzdržana, što je očigledno reakcija na međunarodne proteste. Zabrinut je i UNESCO. Ta organizacija stavila je 1985. Aja Sofiju na listu svetske kulturne baštine.