Srbija i EU: Sa korupcijom u budućnost

Zidojče cajtung (Minhen): „Boris Tadić može ponovo da diše. Baš u pravom trenutku, pre parlamentarnih izbora, koji će se verovatno održati u maju, srpski šef države je postigao svoj najveći spoljnopolitički uspeh: Evropska unija je Srbiji dodelila status kandidata za članstvo u EU. Sa tim poklonom Tadić će narednih sedmica započeti predizbornu kampanju. On će svojim građanima objasniti da će im integracija u EU doneti bolji životni standard, veću bezbednost i više sreće. Ukoliko pobedi na izborima i EU će biti srećna, jer Tadić važi za pouzdanog partnera. Nema sumnje da je on pro-Evropljanin. Psiholog je to već više puta i dokazao. On je naložio hapšenje Radovana Karadžića i Ratka Mladića koji su optuženi za ratne zločine. U ime svog naroda izvinio se za genocid nad muslimanima u Srebrenici i posle proglašenja nezavisnosti Kosova nije dodatno zaoštravao situaciju. Međutim, ankete pokazuju da je njegova Demokratska stranka (DS) trenutno iza umerenih nacionalista iz opozicione Srpske napredne stranke (SNS). Predsednik te stranke Tomislav Nikolić, nekada je bio fanatični zagovornik velike Srbije. Bivši grobar iz industrijskog grada Kragujevca danas podržava pristupanje EU i odlazi na sastanke u Brisel.“

Korupcija najveći problem

List piše da bi mogle još godine da prođu dok Srbija i zvanično ne postane član EU: „Susedna Hrvatska morala je da se strpi sedam godina, Turska je kandidat već 13 godina. Evropska komisija je jasno dala do znanja da je posebno nezadovoljna suzbijanjem korupcije u Srbiji. Brisel već godinama zahteva detaljnu istragu sporne privatizacije do koje je došlo posle demokratskih promena u jesen 2000. Reč je o 20 velikih kompanija, koje su preuzeli oligarsi i dubiozni investitori. Kada je reč o privredi, Srbija do dan danas nije prevazišla sistem vrednosti mračnih godina pod Slobodanom Miloševićem, kaže predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać“.

„Netransparentna privatizacija, podmićivanje, nejasno vlasništvo samo su neki od problema srpske privrede. Previše bi banalno bilo korupciju označiti kao pohlepu pojedinih oligarha. Korupcija je sistematska, kaže Baraćeva“. Minhenski list piše da je samo tako moguće objasniti da je tajkun Miroslav Mišković do pre samo godinu dana sa svojom Delta Maxi kompanijom kontrolisao oko 70 odsto tržišta u Srbiji i monopolskim položajem diktirao cene: „Kompanija je pre godinu dana prodata Delhaize grupi, ali faktički se ništa nije promenilo. Domaći tajkuni često pljačkaju i strane investitore. Medijska grupacija VAC (WAZ) je morala da se povuče iz Srbije nakon što su oligarsi, političari i podmitljivi novinari zajedničkim snagama sprečili Nemce da preuzmu jedan beogradski list.“

Tadić svestan izazova

Zidojče cajtung piše da nije moguće osloniti se ni na pravosudni sistem: „Iako je Komisija EU prošle godine ocenila da su u reformi sudstva postignute izvesni pomaci, stručnjaci EU su to kasnije demantovali i reformu označili kao „školski primer izrugivanja pravu“. Predsednik Tadić je svestan izazova koji predstoje. U govoru održanom u petak u Beogradu on je istakao da sada mora da se počne sa izgradnjom funkcionalnog i modernog sruštva. Dobijanje statusa kandidata je veliki korak napred, rekao je Tadić. Epohalni razvoj Srbiji predstoji tek kada postane članica EU“.

Đavolji krug recesije i dužničke krize

Rajniše post (Diseldorf) piše u o samitu šefova država i vlada Evropske unije u Briselu, na kojem je potpisana nova povelju kojom se ograničava državna potrošnja: „Nedavna stabilizacija tržišta je varljiva: Dužnička kriza ni u kom slučaju još nije prevaziđena. Više se radi o kratkom predahu, koji sada mora da se iskoristi. Prvi korak ka dobrom smeru je napravljen. Po pitanju fiskalnog pakta 25 država Evropske unije se obavezalo na ujednačenu budžetsku politiku i uspostavljanje nacionalne dužničke kočnice. Grešnici će automatski biti kažnjavani. Uz to glavni gradovi će morati svoje budžetske predloge da šalju na proveru u Brisel i obavezali su se da će primenjivati savete Komisije vezane za privrednu politiku. To je velika pobeda, ali nikako kraj na putu ka političkom ujedinjenju. Evropa sada pre svega mora da dokaže da će u praksi da primenjuje pravila za suzbijanje neobuzdanih dugovanja – drugačuje nego što je bio slučaj sa starim Paktom za stabilnost. Tek tada će da se vrati vera u zajedničku budućnost u monetarnoj uniji. Pritom je jasno da sama štednja nije dovoljna. Za privredni rast je potrebno obezbediti bolju konkurentnost za južne zemlje. Ukoliko Evropa brzo ne nađe odgovor na taj strateški izazov preti joj đavolji krug recesije i dužničke krize.“

Priredio Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon