Status kandidata za BiH – geopolitička odluka

Šest godina nakon što je Bosna i Hercegovina podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, predsednici država i vlada EU su na samitu u Briselu odlučili da toj zemlji dodele status kandidata za članstvo u Uniji.

U svojim odgovorima na upit DW, nemački političari iz redova vladajućih stranaka to bez izuzetka ocenjuju pozitivno. Naglašavaju da je to „veoma pozitivan signal za ljude u BiH“, korak koji je „već odavno trebalo učiniti“ i koji su „i ljudi u BiH i oni u dijaspori zaslužili“, jer oni „žele pristup njihove zemlje u EU i dele naše vrednosti kao što su demokratija, mir i sloboda govora“, što pokazuje i veliki broj „mladih ljudi koji svake godine napuštaju zemlju i odlazi u EU, jer tu vide svoju budućnost“.

Geopolitički razlozi

No, pritom ne prevladavaju iluzije o tome da je dodeljivanje statusa kandidata rezultat nekog značajnog napretka u institucionalnom ili demokratskom razvoju u BiH. Kao razlog za to, nemački političari u prvom redu vide geopolitičku dimenziju i zabrinutost za stabilnost i bezbednost u Evropi.

„Ruski agresorski rat protiv Ukrajine koji krši međunarodno pravo, pokrenuo je novu dinamiku u susedstvu i politici proširenja Evropske unije koje ne bi bilo ovim tempom da nije bilo rata. Status kandidata za Bosnu i Hercegovinu je nesumnjivo deo te dinamike“, kaže za DW Tomas Haker, izvestilac za zemlje Zapadnog Balkana poslaničke grupe Liberala (FDP) u nemačkom Bundestagu. I dodaje: „Nove međunarodne i geopolitičke realnosti doprinele su dodeljivanju statusa kandidata.“

Boris Mijatović, poslanik Zelenih zadužen za pitanja ljudskih prava i humanitarnu pomoć, kaže da „smo suočeni s ozbiljnom geopolitičkom situacijom stvorenom agresorskim ratom Ruske Federacije protiv suverenog suseda Ukrajine. Ako EU ne održi obećanja iz Soluna 2003. godine (o evropskoj perspektivi za zemlje Zapadnog Balkana, prim.ur), tu prazninu popuniće druge države i njihove inicijative, poput Rusije, Kine ili drugih.“

Zato bi Zapadni Balkan trebalo „posmatrati kao geopolitički važan region i odlučno krenuti s integracijom u EU, kako ruski i kineski uticaj ne bi još više ojačali“, naglašava i socijaldemokratski (SPD) poslanik u Bundestagu Adis Ahmetović. „Zapadni Balkan ne sme da postane poprište sledećeg velikog evropskog sukoba“, upozorava je Ahmetović.

Zabrinutost zbog situacije u regionu

Nemački političari svesni su pritom da BiH nije jedina neuralgična tačka na Zapadnom Balkanu. Pre svega najnovije zaoštravanje situacije na Kosovu pokazuje da čitav region nosi u sebi potencijal za sukobe.

„Bezbednosna situacija u regionu i dalje je napeta. Pre svega napetosti na severnom Kosovu naglašavaju potrebu za prisustvom međunarodne zajednice na terenu“, smatra Liberal Tomas Haker.

Prema njegovom mišljenju, krivca za to trebalo bi tražiti pre svega u Beogradu: „Ako Srbija nastavi svoju destruktivnu i agresivnu retoriku, moraće se preispitati odnosi EU i Srbije. Srbija i Kosovo moraju da rade na rešenju međusobnog priznanja u okviru dijaloga koji vodi EU. To je jedini način da se obezbedi budućnost obeju država u EU i omogući mirna perspektiva.“

I Boris Mijatović iz Zelenih, stranke nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, problem na Kosovu vidi pre sve na srpskoj strani. „Aleksandar Vučić ponovo zaoštrava atmosferu na srpsko-kosovskoj granici. Mi Zeleni smo veoma kritični prema srpskim pozivima za stacioniranje vojnika u Republici Kosovu. Obe strane bi sada trebalo da nastoje da se iz ove situacije ponovo uđe u dijalog uz međusobno uvažavanje. Mnogi ljudi u regionu žude za pomirenjem i zalažu se za miran razvoj“, kaže Mijatović.

A Jasmina Holstert, poslanica iz redova socijaldemokrata u Bundestagu, naglašava da pozitivnu ulogu tu može da odigra i međunarodna zajednica: „Situacija je zaista zabrinjavajuća, tu ne bi trebalo ništa ulepšavati. Ali, i tu se mogu odaslati pozitivni signali, kao što je EU sada pokazala s odlukom o ukidanju viza za Kosovare od 2024.“

Podsticaj za unutrašnju politiku

Istovremeno, naglašavaju naši sagovornici, dodeljivanje statusa kandidata moglo bi da predstavlja značajan podsticaj za dalji razvoj demokratije i pravne države u Bosni i Hercegovini.

„Političko rukovodstvo te zemlje sada bi trebalo da iskoristi ovu odluku za brzo sprovođenje potrebnih reformi. Status kandidata trebalo bi da bude razlog za još veće napore“, naglašava liberal Tomas Haker, a Boris Mijatović iz Zelenih kaže da su „promene u državnom vrhu deo demokratske svakodnevice. Sada je na novoizabranim većinama u zemlji da svoje zadatke i političke ciljeve iz predizborne kampanje pretoče u politiku koja je pozitivna za državu i njen razvoj.“

Tome se u svojoj izjavi za DW nada i visoki predstavnik u BiH, nemački političar Kristijan Šmit: „Ovo je jedinstvena prilika za zemlju, status kandidata je ključni korak ka bližim vezama s EU i budućnosti BiH kao članice EU-porodice. Bosna i Hercegovina mora da ispuni svoje obećanje da će biti bezbedna i prosperitetna multietnička zemlja za sve svoje stanovnike. I mora da dokaže da može da prevlada političku i ekonomsku disfunkcionalnost i sprovede preko potrebnu reformsku agendu.“

Šmit smatra da su nedavni izbori doneli pomak na političkoj sceni zemlje, nakon višegodišnjih blokada, i obećava veći angažman EU u BiH.

A da je to potrebno uverena je i Jasmina Holstert, poslanica iz redova socijaldemokrata u Bundestagu: „Primećuju se reformski napori, i EU podržava BiH u prevladavanju kriza koje imamo u Evropi. Sada je važno da naše reči sprovedemo u dela. Nakon 20 godina perspektive, sada je vreme za više od obećanja.“

Lična perspektiva

Pre svega nemački političari s izbegličkom pozadinom naglašavaju ne samo politički značaj odluke o dodeljivanju statusa kandidata BiH, već i lične aspekte. Svoju radost tako ne krije Jasmina Holpert, koja je kao dete tokom opsade Sarajeva teško ranjena i izgubila desnu ruku, da bi potom pribežište pronašla u Nemačkoj. U izjavi za DW ona kaže: „Danas je opštepriznato da su Zapadni Balkan i moja domovina geografski i kulturno deo Evrope. Veoma se nadam da će sada doći do brzog napretka – s obe strane!“

Svoje lično zadovoljstvo ne krije ni Adis Ahmetović: „Veoma sam radostan zbog ove odluke – ona u sebi nosi nešto istorijsko. U Nemačkoj žive mnogi ljudi porekla poput mojeg. Drago mi je što sam, nakon što su moji roditelji pobegli od rata u BiH 1992, 30 godina kasnije, kao nemački političar koji se bavi spoljnopolitičkim temama, mogao da pomognem u donošenju odluke da se Bosni i Hercegovini dodeli status kandidata.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.