Stogodišnjica genocida nad Jermenima
Pre sto godina počeo je genocid nad Jermenima u Osmanlijskom carstvu. Ali mnogi u Turskoj ni dan-danas ne žele da ni čuju reč „genocid“ – iako širom sveta sve više javnih ličnosti o tome otvoreno govori.
„Prvi genocid u 20. veku“
Papa Franja je uskršnju misu ove godine iskoristio za političku poruku. Masakr nad hrišćanima Jermenima nazvao je „prvim genocidom 20. u veku“. Nakon oštrih kritika koje su stigle iz Turske, papa je odgovorio: „Ne možemo da ćutimo o onome što smo čuli i videli“.
„Delimo bol“
I sto godina kasnije, vlada Turske striktno odbija da prizna da je genocida bila. Ankara je ipak donekle promenila način obraćanja potomcima žrtava. Premijer Ahmet Davutoglu je izjavio: „Delimo bol dece i unuka Jermena koji su stradali u deportacijama 1915. godine.“ Ipak, reč „genocid“ nije upotrebio.
„Zločin protiv čovečnosti“
Generalni sekretar UN Ban Ki Moon želi da posreduje u odnosima između Turske i Jermenije. On je koristio izraze „zlodela“ i „zločin protiv čovečnosti“. Ipak, nije se založio za formiranje nove komisije istoričara koja bi istražila nekadašnje događaje. Obe zemlje trebalo bi da nastave dijalog s jasnim ciljem: da se takvi „tragični događaji“ u budućnosti izbegnu.
Nemačkoj je stalo do pomirenja
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer pažljivo bira reči. On ne želi da ugrozi proces pomirenja između Turske i Jermenije. Zbog toga ne govori o genocidu: „Odgovorno ponašanje podrazumeva da se odgovornost za ono što se dogodilo ne može svesti na jednu jedinu reč.“ Štajnmajer je u oktobru 2014. posetio Jermeniju (na fotografiji je sa jermenskim kolegom Edvardom Nalbandijanom).
„Ne radi se o prebacivanju krivice“
Oglasio se i Evropski parlament. Nakon minuta ćutanja, poslanici su usvojili deklaraciju u kojoj se od Turske traži da zločin prizna kao delo genocida. Poslanik Knut Flekenštajn je dodao: „Nije reč o prebacivanju krivice na današnju vladu Turske, već o preuzimanju odgovornosti.“
„Ne poriči“
Na takmičenju za izboru za pesmu Evrovizije nije dozvoljeno slati političke poruke. Ipak, Jermenija ove godine šalje pesmu sa porukom koja glasi „Ne poriči“ (Don't deny). Pesma se u stvari zove „Suoči se sa senkom“ (Face the Shadow). Grupa „Genealogy“ sigurno neće biti ocenjivana samo na osnovu kvaliteta muzike.
Priznanje genocida kao ulaznica za EU?
„Kada se Turska ne bi tako tvrdokorno držala nekih stavova, to bi moglo da ubrza njen put ka EU“, kaže Danijel Demir, predsedavajući Savezu Jermena u Nemačkoj. Inače, i Nemačka je dugo oklevala pre nego što je zločin nad Jermenima i zvanično priznala kao genocid. Danijel Demir tvrdi: „Žrtvama je izgledalo kao da vladom u Berlinu upravlja sam Erdogan“.
Da li će prisustvoati Putin?
Ruski predsednik Vladimir Putin još se nije javio za reč, a već je privukao pažnju medija. On razmatra da li će učestvovati na komemoraciji žrtvama genocida koja se 24. aprila održava u Jerevanu. Tamo će biti prisutan i predsednik Francuske Fransoa Oland. Putin je Jermeniju posetio 2013. godine.