1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Fudbal

Sve što bi trebalo znati o izvlačenju grupa za EURO 2020

28. novembar 2019.

Ciklus kvalifikacija, broj domaćina, „zabranjene utakmice“ Evropske fudbalske federacije (UEFA)… Prvi panevropski fudbalski turnir prepun je noviteta. Donosimo odgovore na najvažnija pitanja.

https://p.dw.com/p/3Trsu
Foto: picture-alliance/dpa/C. Charisius

EURO 2020 – ko sve nastupa na turniru?

Čak 20 od 24 učesnika kontinentalne smotre najboljih fudbalskih reprezentacija već se plasiralo na turnir preko „normalnih“ kvalifikacija koje su odigrane od marta do novembra. Osim Nemačke, na prvenstvu će nastupiti Hrvatska, Belgija, Italija, Rusija, Poljska, Ukrajina, Španija, Turska, Francuska, Engleska, Češka, Švedska, Austrija, Portugal, Holandija, Švajcarska, Danska, Vels – i Finska, koja se po prvi put plasirala na tako veliki turnir. U kvalifikacijama je učestvovalo 55 nacionalnih saveza. Izvlačenje grupa za EURO 2020. održava se u Bukureštu, 30. novembra.

Kome će pripasti preostala četiri mesta?

Ko će biti četiri preostala učesnika? To ćemo saznati tek nakon izvlačenja grupa – i to nakon Lige nacija (UEFA Nations League), takmičenja u kojem učestvuje ukupno 16 ekipa podeljenih u četiri grupe (A do D). Da podsetimo: Liga nacija je izvorno krenula kao takmičenje četiri „lige“ (A do D), svaka liga se sastojala od četiri grupe, tako da je svaka liga na kraju imala svog pobednika (prvoplasiranu ekipu) koji se time kvalifikovao za plejof.

No, neki od tih pobednika grupa u stvari su se već plasirali za EURO 2020 – preko „normalnih“ kvalifikacija. Zato im praktično nastup na Ligi nacija više nije bio ni potreban, tako da su se u plejof plasirale druge reprezentacije koje još nisu izborile pravo nastupa na Evropskom prvenstvu.

Polufinalni parovi Lige nacija:

A: Island-Rumunija / Bugarska-Mađarska

B: BiH-Severna Irska / Slovačka-Irska

C: Škotska-Izrael / Norveška-Srbija

D: Gruzija-Belorusija / Severna Makedonija-Kosovo

Pravo domaćeg terena u polufinalnima ima reprezentacija koja je bolje pozicionirana u takozvanom „Nations League Overall Rankingu“. Polufinala se igraju 26. marta iduće godine, a finala četiri dana kasnije. Igra se samo po jedan meč, nema klasičnih domaćinstava i gostovanja. Pobednici finalnih mečeva plasiraju se za nastup na EURO 2020.

Već sada je jasno da će, osim Finske, na turniru nastupiti još (najmanje) jedan debitant, osim pobednika grupe u kojoj su Gruzija, Belorusija, Severna Makedonija i Kosovo. Na turniru bi mogao naime da nastupi i Izrael, koji je član Evropske fudbalske federacije postao 1991.

Dvadeset učesnika već znamo, koje će biti preostale četiri ekipe?
Dvadeset učesnika već znamo, koje će biti preostale četiri ekipe?Foto: Imago images/Schüler

Šta su to „zabranjene utakmice“?

Zbog političkih trzavica između pojedinih država koje će učestvovati na turniru, UEFA je preventivno isključila mogućnost odigravanja određenih susreta. Ukrajina, koja se nalazi u ratu s Rusijom, neće igrati protiv ruske reprezentacije, a neće nastupati ni u Sankt Peterburgu. Ukoliko se Kosovo plasira na EURO 2020, automatski otpadaju neki potencijalni protivnici: Rusija, Srbija, te Bosna i Hercegovina.

Srbija ne priznaje nezavisnost svoje bivše pokrajine. Rusija je politički tesno povezana sa Srbijom, takođe ne priznaje nezavisno Kosovo. U Bosni i Hercegovini Srbi čine oko trećine stanovništva, Republika Srpska ima mogućnost blokiranja određenih odluka BiH i zato priznanje Kosovo ne dolazi u obzir – iako ostale nacionalne grupe, Bošnjaci i Hrvati, ne bi imali ništa protiv toga.

„Zabranjene igre“ predviđene su samo u prvoj fazi takmičenja po grupama. Nakon toga su svi parovi mogući i to na svim lokacijama – barem u teoriji. Ipak, pitanje da li će Ukrajina stvarno (ako do toga dođe) morati da nastupi u Sankt Peterburgu. U pojedinim slučajevima odlučuje tzv. UEFA Emergency Panel, petočlano telo na čijem čelu je predsednik UEFA, Slovenac Aleksandar Čeferin.

Gde se igra?

EURO 2020 je prvo panevropsko prvenstvo Starog kontinenta. Igra se na 12 lokacija u 12 zemalja: Rim i Baku (grupa A), Sankt Peterburg i Kopenhagen (B), Amsterdam i Bukurešt (C), London i Glazgov (D), Bilbao i Dablin (E), te Minhen i Budimpešta (F). Polufinalni mečevi i finalna utakmica odigraće se na stadionu Vembli u Londonu.

Ekipe koje su se kvalifikovale preko „normalnih“ kvalifikacija, a istovremeno su i domaćini turnira, na najmanje dve utakmice takmičenja po grupama imaće pravo domaćinstva. Ukoliko drugi domaćin (iste grupe) ne „prođe“ u kvalifikacijama, to će onda biti čak tri susreta. Konkretan primer: Nemačka se već direktno kvalifikovala, partneri Mađari moraju u doigravanje. Zato nemački „Elf“ tri utakmice igra u Minhenu. U grupi B, Rusija i Danska su bile uspešne u kvalifikacijama, zato će se tek (dodatnim izvlačenjem) odlučiti ko će u direktnom dvoboju u prvoj fazi takmičenja igrati na domaćem terenu.

Zašto je EURO2020 panevropski turnir?

Ideja o tome da se EURO 2020 „podeli“ zemljama po čitavom kontinentu ideja je bivšeg predsednika UEFA Mišela Platinija. Francuz je u leto 2012, a povodom 60. godišnjice Evropske fudbalske federacije, predložio da se održi „EURO za Evropu“. Utakmice bi se tako održavale bliže navijačima, troškovi bi se podelili na više organizatora – tako je on to obrazložio.

„Igramo u 12 gradova, u 12 različitih zemalja, tako da svaka zemlja mora da izgradi samo jedan stadion i jedan aerodrom“, rekao je tada Platini. „Mislim da je to izvanredna ideja u vremenima ekonomske krize“. I u decembru iste godine UEFA je odlučila da prihvati predlog svog tadašnjeg predsednika. Tada su svoje ambiciji kao domaćini istake sledeće zemlje: Turska, Irska zajedno sa Škotskom i Velsom, odnosno Azerbejdžan sa Gruzijom.

Kritičari se žale da zbog dodeljivanja prava domaćinstva na zemlje širom Evrope neće biti onog specifičnog turnirskog „štimunga“. Problem su i velike razdaljine između pojedinih gradova domaćina. Bilbao na zapadu i Baku na istoku razdvaja oko 5.500 kilometara. Od Sankt Peterburga na severu, do Rima na jugu je 2.400 kilometara. Nemački navijači bi, u slučaju pobede u svojoj grupi, morali na osminu finala u Sankt Peterburg. A ako njihova reprezentacija preskoči i tu prepreku – onda na četvrtfinale u Dablinu. I na kraju, polufinale i finale u Londonu. Za njih bi to (teoretski) bio kratak put. Ali šta je s drugim navijačima koji četvrtfinalni meč budu pratili u Azerbejdžanu? Od Bakua do Londona moraće da pređu 4.000 kilometara i prođu kroz čak tri vremenske zone.

asz/sn/sm (dpa, sid, UEFA.com, sportschau.de)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android