Svetski atlas potrošnje mesa

Do gore navedenog zaključka su došli Udruženje za zaštitu životne sredine i prirode i Hajnrih Bel fondacija (bliska Zelenim) u najnovijem izdanju godišnjeg izveštaja o konzumiranju mesa, koji se zove „Atlas mesa".

Sve više obradivog zemljišta se koristi za proizvodnju hrane za mesnu industriju - umesto biljne hrane za ljude. Shodno tome, biljne namirnice su sve skuplje. Skuplja je i biljna hrana koju kupuje industrija mesa, jer je sve manje obradivog zemljišta za njeno uzgajanje. A da bi se ipak sve više mesa proizvodilo po najnižim mogućim cenama, u branši je u toku pravi globalni talas fuzioniranja firmi, piše u Atlasu. Rezultat toga je da tržištem dominira sve manje sve većih proizvođača, stoke, stočne hrane i lekova za životinje. Propisi za zaštitu potrošača, životinja i životne sredine za njih su prepreke ka što nižim troškovima proizvodnje.

U Nemačkoj je u trendu zdrava ishrana sa malo mesa

U Evropi i SAD potrošnja mesa "polako raste ili stagnira" objašnjavaju autori. Tako mesna industrija SAD u 2013. računa "sa padom od četiri do šest odsto u odnosu na prošlu godinu". A u Nemačkoj je samo u 2012. „godišnja potrošnja mesa po glavi stanovnika pala čak za dva kilograma“. Tome su doprineli mnogi skandali u vezi sa trulim i konjskim mesom u lazanjama, pišu autori i dodaju da je u trendu zdrava ishrana sa malo mesa.

Do 2022, potrošnja mesa u Evropskoj uniji će opasti za 0,5 odsto – ali čak i tako, svaki građanin EU će godišnje u proseku pojesti skoro 64 kilograma govedine, svinjetine i živine. Poređenja radi, prosečan Kinez trenutno troši 43,7 kilograma mesa. Do 2022, potrošnja će se tamo povećati za 17,8 odsto. I Indija, Rusija, Brazil i Južna Afrika spadaju u zemlje u kojima potrošnja mesa naglo raste.U Nemačkoj se godišnje zakolje oko 754 miliona životinja, uključujući 58 miliona svinja i 628 miliona pilića. Mada još uvek postoji nekoliko stotina manjih klanica, više od polovine svinja se obrađuje u tri velika koncerna, piše u Atlasu mesa. Razvoj ide u pravcu sve većih klanica-fabrika sa, po pravilu, katastrofalnim uslovima rada i plaćanja. Klanice su skoro uvek daleko od naseljenih mesta, kako bi "surovost klanja ostala skrivena od potrošača".

Potrošnja mesa i klima

Industrija proizvodnje mesa, dakle masovno uzgajanje životinja, na više načina nepovoljno utiče na klimu. Pašnjak uzima iz atmosfere ugljen -dioksid (CO2) i vezuje velike količine ugljenika. Ako se travnjak preore, da bi se stvorila nova polja za uzgajanje stočne hrane, velike količine CO2 ostaju u atmosferi. Za uzgajanje kukuruza i soje za stočnu hranu, koristi se mnogo veštačkog đubriva koje zagađuje okolinu. Pored toga, životinje varenjem proizvode metan koji takođe zagađuje okolinu – što više životinja, tim veće zagađenje.

Zbog toga autori Atlasa mesa zahtevaju globalno podržavanje tradicionalnih mali farmera i nomada, jer oni doprinose "zaštiti životne sredine i očuvanju biodiverziteta". EU je ekološki nastrojena, ali prespora u sprovođenju ideja u praksu. Poljoprivredna politika EU trebalo bi da obavezuje poljoprivrednike da sami proizvode najmanje polovinu stočne hrane i životinje drže po propisanim uslovima. Subvencije za masovno tovljenje treba ukinuti. Umesto toga, treba podsticati firme čije stoka pase veliki deo godine.

Autori nisu zaboravili da pomenu i lošu stranu ekološkog uzgajanja mesa – ono je naime skoro duplo skuplje od mesa do kojeg se došlo na konvencionalan način, dakle masovnim tovljenjem.

Autor: ARD

Odg. urednica: Dijana Roščić