Tramp je nesiguran oslonac: Evropi treba više para za vojsku

Novi šef NATOMark Rute definisao je prioritete za 2025. u govoru početkom meseca, ističući koliko je rat blizu pragu zapadnog vojnog saveza.

„Od Brisela vam treba samo jedan dan vožnje do Ukrajine“, rekao je u govoru u trustu mozgova Karnegi. „Toliko blizu nas padaju ruske bombe. Toliko blizu lete iranske bespilotne letelice. I ne mnogo dalje, bore se severnokorejski vojnici.“

Rute je izneo argumente za povećanje ulaganja u odbranu, ne samo za jačanje evropske bezbednosti već i kao pomoć Ukrajinii odvraćanje Rusijeod širenja sukoba.

Mogu li veća izdvajanja smekšati Trampa?

Povećanje izdvajanja za odbranu evropskih članica NATO takođe bi verovatno pomoglo savezu da se izbori s nepredvidivim američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Doduše, svi nedavni predsednici SAD pozivali su evropske zemlje da troše više na odbranu, ali Tramp je jedini zapretio da SAD neće štititi članice koje ne ispune taj zahtev.

U pokušaju da pridobiju Trampa, mnoge evropske zemlje prošle godine ispunile su obećanje da će trošiti dva odsto bruto domaćeg proizvoda na odbranu.

Sada, dok se Tramp priprema za polaganje zakletve, postoje sugestije da bi NATO mogao povećati željene izdatke na tri ili čak četiri odsto.

„Trebaće nam više vremena da se dogovorimo unutar saveza o tome koji bi tačno nov nivo izdvajanja trebalo da bude. Ali on će biti znatno više od dva odsto“, potvrdio je Rute.

„Dozvolite da budem vrlo iskren: ako želite samo da trošite više, ali ne i bolje, moraćete da dostignete najmanje četiri odsto“, dodao je on.

Stručnjaci smatraju da će se Tramp verovatno zalagati za ovaj nivo i preporučuju evropskim saveznicima da ponude dogovore koje on smatra dovoljnim.

„Evropljani treba da ponude dobar dogovor SAD“, rekla je Gezine Veber iz Nemačkog Maršalovog fonda za DW. „To bi mogao da bude model prema kojem bi SAD bile samo 'oslonac' ili 'odbrana u krajnjoj nuždi', dok Evropljani obezbeđuju većinu evropske konvencionalne odbrane.“

Gde „škripi“?

Postoji konsenzus među evropskim članicama NATO da moraju učiniti više za odbranu povećanjem ulaganja u vojnu proizvodnju i popunjavanjem logističkih praznina.

NATO je tokom godine na izmaku održao Steadfast Defender, najveću vojnu vežbu od Hladnog rata. U decembru je odlučeno da se revidira strategija hibridnog ratovanja iz 2015, s obzirom na porast broja sabotaža za koje se sumnja da su po nalogu Moskve.

Takođe postoji napor da se poveća broj vojnika u sastavu jedinica na granicama NATO. Nemačkaje, na primer, odlučila da pošalje pet hiljada vojnika u Litvaniju do 2027. godine.

Evropske članice NATO suočene su s nedostacima kada je reč o kapacitetima za obaveštavanje, nadzor i izviđanje, poput satelita ili velikih transportnih helikoptera koji mogu nositi tešku opremu i trupe na velike udaljenosti.

U ovom sektoru planirana su poboljšanja u narednoj godini, ali stručnjaci veruju da će biti potrebno više od decenije da se razviju elementi od kojih Evropljani trenutno zavise od SAD.

„Evropljani imaju malo satelita, i može proći 10-15 godina dok se ta praznina popuni. Ali prvi izazov za evropske zemlje je izdvajanje novca za takve projekte“, rekao je za DW Rafael Los, saradnik pri Evropskom savetu za spoljne poslove.

Prednosti NATO i izvan severnog Atlantika

Evropske članice NATO tvrde da savez ne samo da osigurava bezbednost i prosperitet s obe strane Atlantika već i jača američki odgovor Pekingu u pacifičkom regionu.

Saveznici su ojačali veze sa četiri azijska partnera, Australijom, Novim Zelandom, Južnom Korejom i Japanom, u borbi protiv kinesko-ruskog partnerstva koje je, kako su naglasili Moskva i Peking, „bez ograničenja.“

Očekuje se da će saradnja NATO i četiri pacifičke zemlje rasti naredne godine uz veću razmenu obaveštajnih podataka.

„Evropske članice NATO pokušavaju da pokažu Trampovim antikineskim jastrebovima da bi im napuštanje NATO znatno otežalo suočavanje s Kinom“, rekao je Los.

Najveća nepoznanica – Tramp i Ukrajina

Dok se približava treća godišnjica ruske invazije na Ukrajinu, evropski lideri ponovili su podršku Kijevu, ali nemaju iluzija da neće moći da nadomeste podršku SAD ukoliko Tramp pšrestane da podržava Kijev.

Budžetski deficiti učinili su bogatije evropske zemlje suzdržanim u davanju obećanja Ukrajini.

Ukrajinsko članstvo u NATO takođe će biti „glavna tačka sukoba unutar saveza“, rekla je za DW Kristine Berzina, direktorka GMF Geostrategy North sa sedištem u Vašingtonu.

Evropske članice NATO, osim Nemačke, načelno podržavaju članstvo Ukrajine u Alijansi, ali ta bi se obaveza, prema rečima Gezine Veber, svela na prazne reči ako se Trampova administracija bude protivila proširenju.

Prema Berzini, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski jasno ponavlja da budućnost Ukrajine treba da bude u NATO. No, dodala je, budući potpredsednik SAD Dž. D. Vens izrazio je sumnju u ostvarenje ovog cilja.

Francuskipredsednik Emanuel Makron ugostio je Trampa i Zelenskog na ponovnom otvaranju katedrale Notr Dam u decembru. Stručnjaci smatraju da je cilj bio ublažavanje Trampovog stava prema Ukrajini i uticanje na njegovu politiku u korist Kijeva.

Ali niko ne zna u kojem smeru će Tramp nastaviti. „To je velika nepoznanica,“ zaključio je Los.