Turski špijuni pred nemačkim sudom

Prvooptuženi je pred sudom najavio da se jedan turski svedok neće pojaviti u sudnici jer je otišao na hodočašće u Meku. „Odakle vam ta informacija“, upitao je sudija advokata prvooptuženog. Pre nego što je advokat stigao da odgovori, njegov kolega, koji takođe brani prvooptuženog, ali po službenoj dužnosti, dobacio je tonom koji ne trpi prigovor: „Naš štićenik nema nikakve informacije o tome“. Advokat kojeg je prvooptuženi izabrao potom je zaćutao.

Izgleda da tri advokata koja brane Mohameda Tahu nemaju dobru međusobnu koordinaciju. Branilac po službenoj dužnosti koji je turskog porekla kaže: „Imamo zajedničku strategiju odbrane“. Ipak, advokati ostavljaju utisak da s mukom pronalaze zajedničku liniju: protivrečne izjave, visoko podignute obrve, loša atmosfera… Posmatrači procesa pitaju se kakvu ulogu ima advokat kojeg je dodatno angažovao prvooptuženi i u kakvom je on odnosu sa turskom vladom.

Praćenje opozicije

Upravo je o tome reč u ovom procesu – o tesnim vezama sa turskom vladom. Bolje rečeno, o mogućoj špijunaži za račun turske tajne službe. Mohamed Taha G. je sa još dvojicom ljudi u Koblencu optužen za to da je radio „za tajnu službu jedne strane sile“. Sva trojica su, prema optužnici, pratili i prisluškivali kritičare turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Nemačkoj i prikupljene informacije dostavljali turskoj tajnoj službi MIT. Savezni tužilac tvrdi da je ta delatnost te navodne špijunske trojke, počela najkasnije 2013. godine. Od posebnog interesovanja su bili skupovi kurdskih aktivista, ali i predizborni skupovi za turske građane koji žive u Nemačkoj ili demonstracije. Prema tužilaštvu, tek treba da se ustanovi da li je prvooptuženi bio formalni ili neformalni deo špijunske mreže turske tajne službe i da li mu je nalogodavac bila turska vlada ili neki pojedinac iz vladinih krugova. Međutim, on je, prema optužnici, delovao kao „rukovodeći oficir“ tajne službe koji je ostaloj dvojici optuženih davao uputstva.

Špijunaža po nalogu Ankare?

Vlada u Ankari tvrdi da optuženi nisu povezani sa turskom tajnom službom MIT ili sa Ministarstvom za Turke u inostranstvu, koje je nadležno za 1,4 miliona Turaka u Nemačkoj. Kelnski stručnjak za krivično pravo u oblasti špijunaže Nikolaos Gazeas, kaže da je takav stav normalan: „Mala je verovatnoća da neka država prizna da špijunira u drugoj državi“.

Ako Ankara zaista stoji iza špijunaže, onda se verovatno radi o izgradnji špijunske mreže u Nemačkoj, koja bi pratila sadašnje ili bivše turske građane. „Čak i ako je špijunaža usmerena protiv stranaca koji žive u Nemačkoj, to dotiče interese Savezne republike Nemačke“, kaže Gazeas i dodaje da bi takva delatnost mogla potpasti pod krivične paragrafe o zabrani agentskog delovanja za strane službe. Kazna je do pet godina zatvora.

Odnosi Ankare i Berlina opterećeni

Proces bi mogao da rasvetli postupke turske države prema svojim građanima u inostranstvu. Bilateralni odnosi dve zemlje bi mogli biti opterećeni ovim saznanjima. Prvooptuženi je prema nezvaničnim informacijama bio Erdoganov savetnik, radio je i za kancelariju turskog premijera i za jednu državnu banku.

„Moj štićenik je nevin“, naglašava branilac po dužnosti i dodaje. „Devet meseci je u istražnom zatvoru, to je protivpravno“. I advokat kojeg je angažovao prvooptuženi kratko se obratio javnosti procenjujući šanse svog štićenika da ga oslobode optužbe. Međutim, on je zaćutao u trenutku kada su ga novinari upitali da li lično poznaje Erdogana.