U Albaniji se sprema vojna baza za američke komandose

DW: SAD planiraju da uspostave štab specijalnih snaga u Albaniji. Što to konkretno znači?

Erhard Biler: Pre svega, reč je o obuci specijalnih snaga. Jer specijalne snage su upućene na vrlo blisku multinacionalnu saradnju. Postoje zajednički standardi prema kojima se one obučavaju, vežbaju i raspoređuju kada je to potrebno. To su elitne jedinice koje se mogu koristiti za operacije komandosa iza neprijateljskih linija, na primer za izviđanje i borbu protiv važnih neprijateljskih ciljeva kao što su artiljeriijski i raketni položaji. Koriste se i za spašavanje talaca i evakuaciju ljudi u vanrednim situacijama, kao i za progon i hapšenje ratnih zločinaca i borbu protiv terorista.

Konrektno, za koje misije su predviđeni ovi specijalci?

Ne mislim da je u ovom slučaju u prvom planu stoji neposredan operativni interes. Pre svega, reč je o obuci Amerikanaca i njihovoj predanosti ovom regionu. U političkom i vojno-strateškom smislu, poruka ljudima na Balkanu glasi: živite u važnoj zoni koja je od izuzetnog interesa za SAD, NATO i ostatak Evrope.

Zašto je izabrana baš Albanija?

Albanija je već trinaest godina cenjeni partner NATO, sa mnogo korisnih sposobnosti. I naravno da postoji interes da se pre svega nastavi podrška i obuka albanskih oružanih snaga. Drugo, važno je takođe obučavati oružane snage ostalih NATO zemalja u regionu – Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore ili Slovenije. To takođe signalizuje da su SAD posvećene miru na zapadnom Balkanu.

Da li je ovo svojevrsni vojni povratak SAD na zapadni Balkan nakon što je bivši predsednik Donald Tramp hteo da povuče trupe s Kosova?

Oni nikada nisu otišli, ali je bila diskusija, slična onoj o oružanim snagama SAD u Nemačkoj koje je Tramp hteo da smanji. Predsednik Džozef Bajden je u pravu što je to korigovao. Sada će saradnja sa zemljama NATO biti još veća, a to se vidi i po ovom glavnom štabu koji će biti uspostavljen u Albaniji.

U regionu često dolazi do međuetničkih napetosti. Ali, i u Albaniji bivši premijer Sali Beriša, kojeg su SAD proglasile personom non grata, dospeo je na naslovnice u međunarodnim novinama. Kakvu ulogu su takavi događaji imali u odluci SAD?

Za takvu jednu odluku nisu presudni događaji na domaćoj političkoj sceni i demonstracije, kojiih s vremena na vreme ima u svakoj zemlji. Odlučujuća je samo obuka specijalnih snaga. Ali, na kraju krajeva, to takođe pokazuje da postoji snažan interes da se zapadnom Balkanu pruži mirna budućnost. To je slično KFOR-u koji tamo nije stacioniran samo kao garnacija da Kosovo neće biti ostavljeno samo, već on svojim prisustvom utiče na ceo zapadni Balkan.

Bili ste na licu mesta nekoliko puta, između ostalog i kao glavnokomandujući KFOR-a. Kako ocenujete trenutnu situaciju na zapadnom Balkanu?

Na Kosovu vidim jasan napredak u sigurnosnom sektoru. Radujem se kada dođem u zemlju i vidim šta sve policajci zapravo znaju i mogu. To se moglo videti i prošlog leta, kada je na severu bila u toku velika policijska akcija za sprovođenje zakona. I Kosovske sigurnosne snage već su prevalile izuzetno uspešan put. U vojnom smislu, ovde vidim manje izazova za budućnost. Ono što me pomalo brine je to što se nacionalistička retorika na zapadnom Balkanu ne smanjuje, nego se povećava.

Na šta konkretno mislite?

Pre svega mislim na one koji prete upotrebom oružanih snaga ili žele povući oružane snage sa državnog nivoa, kao u Bosni i Hercegovini. Mislim da bi bilo dobro se sedne i razgovara kao što su političari radili ovde u srednjoj Evropi nakon Drugog svetskog rata, i da se u prvi plan stavi pomirenje, a ne nacionalističke ideje, bez obzira od koga dolazile. No i evropska strana mora učiniti više, ne samo da bi rasteretila Amerikanace. EU integracije zemalja zapadnog Balkana trebalo bi da ide brže. To nije čin milosrđa, već naš sopstveni interes.

Erhard Biler (1956. u Bavarskoj) je nemački general-major u penziji. Bio je komandant združenih savezničkih snaga NATO u Brunsumu (Holandija, na granici sa Nemačkom) od 31. maja 2019. do 22. aprila 2020. a mesec dana kasnije je penzionisan. Glavnokomandujući KFOR-a bio je od 1. septembra 2010. do 9. septembra 2011. a  od maja do novembra 2004. komandovao je nemačkim kontingentom u Prizrenu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.