Veliki uticaj crkve u Ukrajini
16. jun 2014.Tokom masovnih protesta na Trgu nezavisnosti u Kijevu, Crkva nije samo dobila samopouzdanje nego je i povećala ugled među stanovništvom. Sa bine su se od decembra do februara demonstrantima obraćale duhovne vođe mnogih konfesija. Ohrabrivali su ih i zajedno sa njima se molili – čak i u noći kada je policija želela da rastera demonstrane sa Majdana. Međutim, sada izgleda da je Crkva nemoćna kada je reč o eskalaciji nasilja na istoku zemlje. Crkva se ne usuđuje biti posrednik između ustanika i vlade u Kijevu.
Jedina institucija sa pozitivnim imidžom
Prema međunarodnim statistikama, Ukrajina je najreligioznija država u Evropi. Sociolog Andrij Bitsenko iz kijevskog centra „Rasumkov“ kaže da je u poslednjih nekoliko meseci religija među stanovništvom postala još popularnija. S obzirom na krizu kroz koju zemlja trenutno prolazi, sve više ljudi se okreće Bogu jer „za sebe ne vide drugi put“.
U jednom od poslednjih ispitivanja javnog mnjenja, tri četvrtine građana izjasnilo se da su vernici. Prošle godine bilo ih je deset odsto manje. Bitsenko kaže da je Crkva jedina institucija u zemlji koja ima pozitivan imidž. Skoro dve trećine Ukrajinaca veruje Crkvi. Mnogi takođe veruju da Crkva ima veoma važnu ulogu u društvu, a mnogi se nadaju da će ona dati veliki doprinos u postizanju mira u zemlji.
Višestruko versko okruženje
Skoro ni u jednoj drugoj zemlji na svetu versko okruženje nije toliko šaroliko kao u Ukrajini. Postoje dve velike Pravoslavne crkve. Jedna je podređena ruskoj patrijaršiji, a druga svoj centar vlasti ima u Kijevu. Teološki se obe slažu. Jedino zbog čega se godinama spore jeste njihov uticaj u zemlji. Sedamdeset odsto Ukrajinaca izjašnjava se kao pravoslaci. Samo na zapadu zemlje je grčka katolička crkva koja je podređena papi u Rimu.
Verske vođe u zemlji se od septembra prošle godine zalažu za približavanje Ukrajine Evropskoj uniji. Vrhovni poglavari svih verskih zajednica u zemlji su se u zajedničkoj poruci izjasnili za „nezavisnu državu u krugu slobodnih evropskih naroda“.
Crkve su i zimus na Majdanu podržavale pokrete i zalagale se za ljudska prava, građanske slobode i borbu protiv korupcije. Na Majdanu je bio podignut šatoru kojem su se održavale molitve, a duhovne vođe su na bini održavali bogosluženja.