Tramp pokazuje „klasičnu strategiju diktatora“
4. jul 2020.
DW: Profesore Hesle, zapadni svet postaje lomljiviji. Donald Tramp, transatlantsko zahlađenje odnosa, nemiri u Evropi. Kako Vi to vidite?
Vitorio Hesle: Situacija je postala problematična na način koji nismo smatrali mogućim pre deset godina. Već mom delu „Moral i politika" 1997. nalaze se mnoge turobne prognoze. Recimo, da fašizam u svakom trenutku ponovo može da se pojavi. Sada to može da se vidi.
Da li su liberalne demokratije ugrožene?
Velika je nepoznanica šta će da se desi u novembru. Da li će ponovo izabrati Trampa? Prvi put posle nekoliko meseci kod mene se probudila nada da će izgubiti na izborima. Ali ta stvar nije gotova. Tramp ima neverovatan instinkt za moć. Prvi veliki skup u prošlu nedelju je zbog pandemije bio neodgovoran. Ali njemu je potreban kontakt sa masom, sa narodom. To njega dovodi u ekstazu, to masu dovodi u ekstazu. Kao i veliki fašistički diktatori iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, on ima sposobnost da probudi entuzijazam u masi. Džo Bajden to ni na koji način nema.
Ako opet izaberu Trampa…
…onda će biti mnogo gore u pogledu jedinstva Zapada. Iz Boltonovih zapisa znamo, da Tramp ustvari želi da SAD istupi iz Severnoatlanskog pakta. Ako ponovo bude izabran, iskoristiće svaku priliku da ponizi evropske zemlje…U njegovom poimanju sveta Evropa jedva da igra neku ulogu. U suštini on ima poimanje sveta jednog mafijaškog bosa, šefa klana koji svet deli na zone uticaja po principu – „ovaj deo je za moje dilere drogom, a drugi je za tebe“. Inače, nema razumevanja za ustav i podelu vlasti. Sve to prezire. Zato će biti još mračnije ako bude ponovo izabran.
A ako ga ne izaberu…
…svet će moći samo da predahne. Jasno je da će zemlja ostati podeljena. Problemi će ostati. Mentalitet čiji je Tramp izraz, jeste prisutan kod oko 40 odsto Amerikanaca. Tramp nikada nije krio da nije religiozan i da ne veruje u tradicionalne religiozne norme. Ali zna da je dobar deo njegovih sledbenika religiozan. Zato je za vreme demonstracija u junu silom prokrčio put do episkopalne crkve u blizini Bele kuće. To je trebalo da bude uvod u kršenje ustava, pošto je Tramp planirao da angažuje armiju protiv volje američkih federalnih jedinica. Za svoje planove on upotrebljava religiozne ljude. I oni ga biraju.
Da li se Tram odrekao konsenzusa moderne o podeli vlasti, liberalnoj demokratiji i slobodi veroispovesti, pa sada to sprovodi?
Da, bez sumnje. To je klasična strategija diktatora. On to ne radi odjednom već u malim koracima. Često die dva korak napred, pa simbolično jedan nazad. On je napredovao na terenu, a ljudi kažu – pa nije tako strašan. Čuven je Hitlerov „mirovni govor“ iz maja 1933 gde je rekao da će poštovati narode Evrope. To je takozvana tableta za smirenje. To diktatori po prirodi imaju. Savim je jasno da Tramp prezire ideju podele vlasti. Srećom, još uvek živimo u liberalnoj državi sa kompleksnim balansom između demokratije i podele vlasti. A Tramp bez sumnje pokušava da potkopa podelu vlasti sa saveznim državama, ali i sa zakonodavnom i pravosudnom granom vlasti.
Bojite li se za američki Ustav?
Ova zemlja zaista ima jedan od najboljih ustava na svetu. Mnogo inteligencije je uloženo u pitanje kako da se onemogući nastanak tiranije. Možemo do izvesne mere verovati u to da će ovaj Ustav preživeti Trampove diktatorske izgrede. Ali i države sa dobrim ustavom mogu da dožive kolaps. Zemlja je u izuzetno opasnom stanju polaraizacije i sve se više deli.
Mnogi u Nemačkoj veruju da spoljnopolitičko slabljenje Amerike mora dovesti do jačanja Evrope. Da li će to poći za rukom nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu?
To je teško reći. Nadajmo se da će Francuska i Nemačka opet postati motor evropskog ujedinjenja. Ja sam uvereni Evropljanin.I to još od detinjstva. Rođen sam u Italiji. Nadam se da ću doživeti nešto poput evropske savezne države ili makar snažno ujedinjene, supranacionalne Unije. Međutim, posle Helmuta Kola je za produbljivanje evropskog ujedinjenja učinjeno malo. Propao je pokušaj donošenja evropskog ustava. U lisabonskom papiru je ponešto od toga spaseno, ali više je zapisano na simboličnom političkom nivou. Na primer, Ugovor propisuje zajedničku odbranu svake zemlje članice, ali nema zajedničke vojske. Poslednje zaista veliko delo bilo je uvođenje evra, ali pretpostavka za to je bila izjednačavanje ekonomija. Zato francuski predsednik i nemačka kancelarka moraju da rade na jakoj ekonomskoj uniji. Ali pravi projekat za meine ostaje projekat odbrambene unije.
Zašto?
Vi u Evropi morate da znate da u Sjedinjenim Američkim Državama snažno opada interesovanje za Evropu. Potpuno je svejedno ko je u Vašingtonu. Amerikanci su odlični biznismeni i znaju da je budućnost u dvadeset i prvom veku u pacifičkom prostoru. Tamo živi mnogo višpe ljudi i posao ide bolje. Zbog toga bi Evropa morala da nauči da se sama brani. To je skupo, preduslov su i određeni mentaliteti. Ali je neophodno.
Prvog jula Nemačka je preuzela predsedavanje Evropskim savetom. Angela Merkel je već jednom bila na toj funkciji, 2007. Tada je rekla: „Mi, građanke i građani Evropske unije smo na našu sreću ujedinjeni“. Tu formulaciju je više puta ponavljala. Da li je to epohalna priča ili epizoda?
Od srca se nadam da ostaje epoha, da se radi o početku još veće epohe, snažnijeg evropskog ujedinjenja. Ali to je za sada neizvesno. Moguće je, ako Tramp pobedi na izborima, da se ne raspadne samo transatlanska konstrukcija, već i da u Evropi ojačaju centrifugalne snage. Već kada bi gospođu Le Pen izabrali za predsednicu Francuske, Evropska unija bi jedva imala šansu da preživi. Iskustvo pokazuje d asavezi država nisu trajni. Ili se pretvore u saveznu državu ili se raspadnu. Sveto Rimsko Carstvo nemačke Nacije ostaje izuzetak. Ali ono je imalo veoma komplikovanu državnopravnu strukturu. Bilo bi naivno kada bismo mislili da će beskonačno ići ovako bez produbljivanja Unije. Evropska Unija se može srušiti kao kula od karata.
Vitorio Hesle (Vittorio Hösle) je rođen 25. juna 1960. U Milanu kao sin Italijanke i Nemca. U američkoj saveznoj državi Indijani već 20 godina predaje na Univerzitetu Notr dam. Pre toga je predavao na nemačkim i švajcarskim univerzitetima te bio na čelu Istraživačkog instituta za filozofiju u Hanoveru. Član je saveta „Komiteta za demokratske Ujedinjene nacije“. Papa Franja ga je 2013. primio u članstvo Papske akademije društvenih nauka.