Volodimir Grojsman – novi premijer Ukrajine

Kada je Arsenij Jacenjuk u parlamentu izvukao bilans, to je zvučalo kao oproštajni govor. „Slušajte šta govorim, ovo je možda poslednji put“, apelovao je tada još aktuelni premijer sredinom februara na poslanike. „Zašto ste tako pesimistični?“ upitao ga je, sa blagom ironijom, predsednik parlamenta Volodimir Grojsman (naslovna fotografija). Tada je Jacenjuk prošao na glasanju o poverenju, ali je dva meseca kasnije ipak podneo ostavku. Sada ga je Grojsman nasledio na toj funkciji.

Porošenkov sledbenik

Predsednik Petro Porošenko je Grojsmanu još pre godinu i po dana namenio ulogu premijera. No, tada je još bilo prerano, jer je Jacenjukova partija „Narodni front“ ostvarila veliki uspeh na izborima – tako da je Grojsman postao predsednik parlamenta. Sada će Porošenko konačno dobiti ono što je želeo: vladu čiji je šef njegov bliski saradnik.

Ukrajina je ustavom definisana kao parlamentarna demokratija, u kojoj premijer ima veću moć od šefa države. No, Porošenko će sa Grojsmanom kao svojim sledbenikom imati maksimalno veliku sferu uticaja. Grojsman i Jacenjuk pripadaju istoj generaciji – ali razlikuju se kao nebo i zemlja. Kada je Jacenjuk 2014. postao premijer, imao je za sobom dugu političku karijeru. Bio je vicešef Nacionalne banke, ministar privrede, ministar spoljnih poslova, predsednik parlamenta i vođa najveće opozicione stranke. Zbog toga ga bije i glas da je deo starog političkog sistema. A on važi kao korumpiran i nesposoban da se reformiše.

Za razliku od njega, Grojsman je u usponu i relativno je nepotrošen. Široj publici je poznat tek dve godine. Posle promene vlasti u Kijevu, Grojsman je postao potpredsednik vlade i ministar za regionalni razvoj u prvoj Jacenjukovoj vladi. Pre toga je živeo u Vinizji, 260 kilometara jugoistočno od Kijeva.

Gradonačelnik sa 28 godina

Još kao đak, Grojsman je zarađivao za život u firmi svog oca biznismena. Kasnije je postao i njen direktor. Studirao je pravo i kasnije i ekonomiju. Njegova politička karijera je počela 2002, kada je postao član gradskog veća Vinizje. Posle pobede takozvane „Narandžaste revolucije“ 2004, kada je prozapadni političar Vikor Juščenko postao predsedik, Grojsman je pristupio stranci „Naša Ukrajina“. Dve godine kasnije, postao je gradonačelnik Vinizje – i to najmlađi u zemlji. 2010. je ponovo izabran.

U Vinizji je upoznao Petra Porošenka koji je bio dobar prijatelj Juščenka. Taj grad važi kao informacioni centar Porošenkove fabrike čokolade „Rošen“. Sadašnji predsednik u Vinizji ima fabriku slatkiša i u tom gradu je više puta na izborima dobijao direktan mandat kao poslanik parlamenta. Grojsman je, slično Porošenku, pre ulaska u politiku bio uspešan biznismen. Zajedno sa svojom suprugom, zarađivao je oko 100.000 evra godišnje – bar tako piše u njegovoj izjavi o primanjima predatoj kada je postao predsednik parlamenta – u zemlji u kojoj je prosečna plata oko 2.500 evra godišnje.

Nije najavio velike projekte

Kao gradonačelnik, Grojsman je bio na dobrom glasu. Posebno je slavan njegov „tramvajski“ projekat. Grad Cirih je poklonio Vinizji više od sto rashodovanih tramvaja. Grojsman je u vagone ugradio brzi bežični internet. Osim toga, renovirao je mnogo loših puteva i modernizovao gradske službe prema uzoru zapadnih zemalja.

I pored dve godine na visokim funkcijama u Kijevu, Grojsman važi kao neispisani list. Kao ministar i predsednik parlamenta, njegov stil rada je bio neupadljiv. Smatraju ga čovekom sposobnim da zagladi sukob i postigne kompromis. Grojsman je u članku napisanom za jedan dnevni list napisao kako bi mogla da izgleda njegova politika - kada postane premijer: on je izrazio težnju ka približavanju Evropskoj uniji, obećao više reformi, između ostalih, i reforme sudstva i javnih službi. Neke velike nove inicijative – nije izneo.