Vučić – egomanijak koji treba Briselu

„U svim zemljama Zapadnog Balkana vladaju autoritarni političari i korumpirane klike koje sve više okreću leđa demokratiji i vladavini prava. Evropskoj uniji su ipak potrebni – stabilni partneri su važniji od principa", piše ugledni nedeljnik Špigel na svom portalu. Dopisnik iz Budimpešte Keno Ferzek, dobar poznavalac balkanskih prilika, dalje se posvećuje pojedinim primerima:

„Šef srpske vlade Aleksandar Vučić rado se izdaje za vatrenog obožavaoca Evropske unije i njenih vrednosti. Periodično obasipa nemačku kancelarku pravim pravcatim izjavama ljubavi u kojima hvali njeno humanističko i demokratsko držanje. Bivši ministar propagande diktatora Miloševića s guštom nastupa kao apostol pomirenja u regionu Zapadnog Balkana."

Ali Vučić zna i drukčije, piše Špigel navodeći tesne odnose i vojne vežbe sa Rusijom, te „česte markantno-egomanske opaske na adresu opozicionih političara, neistomišljenika i nezavisnih medija koje su pune latentnih, ali sasvim ozbiljnih pretnji. I naravno da je u njegovim očima nazivanje masakra u Srebrenici genocidom zapravo antisrpska propaganda.

Vučić, koji postjugoslovenskom Srbijom vlada sa toliko moći kao samo Milošević pre njega, tek je školski primer autoritarno-populistički-nacionalističkog lidera u jednom regionu koji u novim uslovima evropske i svetske politike sve više skreće sa puta demokratije i vladavine prava."

U analizi se citira i bosansko-austrijski politikolog Vedran Džihić koji kaže: „Proces demokratizacije u regionu u celosti stoji pod znakom pitanja. Tamošnje političke elite ne uzimaju više EU za ozbiljno i igraju dvostruku igru sa Briselom. Za Zapadni Balkan ne postoji linearni, normativni put ka EU. Opet je sve otvoreno, mnogi scenariji su mogući", smatra Džihić.

Na opasnosti upozorava i nemački poslanik Josip Juratović (SPD): „Izostanak integracije regiona Zapadnog Balkana u Evropu može biti veoma opasan, kako nam je pokazao raspad Jugoslavije. Nije dovoljno održati s vremena na vreme neki samit na kojem se prigodno objavljuju dobre namere."

Novinar Keno Ferzek dalje konstatuje da se „u klimi umora EU od proširenja" u međuvrmenu etablirao prećutni moto: „Realpolitika umesto vladavine prava". „Evropskoj uniji trebaju mnogi regionalni moćnici kao politički partneri i garanti stabilnosti." Kada je u pitanju Srbija, očekuje se normalizacija odnosa sa Kosovom koju treba da poguraju Vučić i Hašim Tači. Ta normalizacija „se odvija uz mahom odsustvo jasnosti, a pri tome i dalje nije ispitano učešće jednog od aktera – Tačija – u ratnim zločinima".

Makedonski dugogodišnji premijer Gruevski je potreban u „menadžmentu izbegličke krize" jer je Makedoniji namenjena uloga „bedema" ka Grčkoj. Crnogorski vladar Milo Đukanović vodi zemlju u NATO i smatra se garantom stabinosti iako vodi zemlju „kao privatnu firmu zajedno sa porodičnom i ortačkom klikom".

Bečki list Standard piše o današnjoj proslavi Dana Republike Srpske. „Nacionalističke snage su do danas protiv zajedničke države Bosne i Hercegovine. Dodik godinama radi na secesiji RS i, između ostalih, ima i podršku proruske Slobodarske partije Austrije. Nacionalističko rukovodstvo RS u suštini nikada nije odustalo od projekta da zasnuje sopstvenu državu ili da se pripoji Srbiji."