Zaboravljene humanitarne katastrofe
21. februar 2019.
Krizama su 2018. bile pogođena 132 miliona ljudi. I dok su rat u Jemenu, kriza sa snabdevanjem u Venecueli i požari u Kaliforniji dominirali naslovima svetskih medija, druge katastrofe, sličnih ili još većih razmera, bile su daleko od očiju javnosti.
Razlog za to je, između ostalog, bio težak pristup medijima u određene krizne oblasti, ali i mali budžeti redakcija, što „predstavlja pravi izazov u izveštavanju o međunarodnim temama“, navodi se u studiji koju je sastavila nevladina organizacija „Ker internešenal“ (Care International). U tom istraživanju pobrojane su krize koje su 2018. „zastupljene sa najmanje izveštaja u medijima“.
Organizacija „Ker“ je, zajedno sa službom za nadgledanje medija „Meltvoter“ (Meltwater), ocenjivala više od milion članaka koji su, od početka januara do kraja novembra prošle godine, objavljeni na engleskom, nemačkom i francuskom jeziku. Konkretno, istraživalo se koliko su onlajn-mediji pominjali krize kojima je bilo pogođeno više od milion ljudi. U obzir se nisu uzimali televizijski i radio-izveštaji, kao ni određeni sadržaji urađeni samo za platforme na društvenim mrežama. Bez obzira na ograničen broj istraživanih jezika, rezultati studije ipak su pokazali „jasnu tendenciju“, smatraju autori.
Predstavljamo pet kriza, o kojima je 2018, prema istraživanju „Ker internešenala“, najmanje izveštavano.
Haiti
Automobili u plamenu, barikade na ulicama, smrtni slučajevi. Nasilni protesti protiv vlade doveli su Haiti ponovo u fokus pažnje javnosti. Ali mnogo manje pažnje izazvala je kriza u snabdevanju životnim namirnicama 2018. u toj zemlji, što je bila posledica zakasnele žetve koju je izazvala suša početkom godine.
U Svetskom indeksu gladi 2018, ta karipska država – koju veoma često pogađaju prirodne katastrofe i zemlja koja veoma zavisi od strane pomoći – zauzela je 113. mesto od 119 zemalja. U politički nestabilnom Haitiju „najveći je nivo gladi na zapadnoj hemisferi“, navodi se u izveštaju njemačke humanitarne organizacije „Velthungerhilfe“ i koncerna „Vorldvajd“. Situacija je, ocenjuje se „veoma ozbiljna“.
Prema podacima „Svetskog programa za hranu“, više od polovine stanovnika Haitija je neuhranjeno. Pa ipak, kako saopštava „Ker internešenal“, ta tema u medijima skoro da uopšte nije zastupljena. „Dok je zemljotres 2010. punio naslovne strane širom sveta, kriza sa hranom na Haitiju 2018. je prošla skoro nezapaženo“. O toj temi napisana su samo 503 članka.
Etiopija
I mnogoljudna zemlja na Rogu Afrike bila je pogođena nedostatkom hrane 2018. godine. Uprkos ubrzanom ekonomskom rastu, i danas kao i ranije više od 80 odsto stanovništva Etiopije živi od poljoprivrede. Pritom je ta zemlja veoma često ugrožena sušama.
Prošle godine je istina, nakon dve godine suše, kiša pala, ali u mnogim regionima i to je bilo nedovoljno. U drugim pak delovima zemlje, usevi su uništeni poplavama. Prema podacima Vlade Etiopije, oko osam miliona ljudi bilo je upućeno na humanitarnu pomoć. Prema podacima Ujedinjenih nacija, oko 3,5 miliona ljudi bilo je akutno „prosečno neuhranjeno“, a njih 350.000 „veoma neuhranjeno“.
Na listi najmanje zastupljenih kriza u medijima 2018, Etiopija se pojavljuje čak dva puta. Prema studiji organizacije „Ker internešenal“, o temi gladi napisano je 986 članaka, ali se o temi proterivanja stotina hiljada ljudi skoro uopšte nije izveštavalo. Prema podacima UN, između aprila i jula, zbog etnički motivisanog nasilja, oko milion ljudi moralo je da napusti svoje domove u regionima Gedeo i Zapadni Guji. Tako je u Etiopiji 2018, unutar granica zemlje, zbog konflikta izbeglo više ljudi nego u bilo kojoj drugoj zemlji sveta.
Madagaskar
Više uništavajućih vremenskih nepogoda koje su istovremeno pogodile Madagaskar, izazvale su prošle godine haos u toj afričkoj ostrvskoj zemlji. Madagaskar spada u grupu zemalja koje su najviše pogođene klimatskim promenama. Klimatski fenomen, tzv. El ninjo, isušio je polja pirinča, kukuruza i manioke. Tropske oluje Ava i Eliakim su 70.000 ljudi naterale u bekstvo. Zbog loših vremenskih uslova, žitarice su dale veoma mali rod, a posledica toga je sve veći broj ljudi ugroženih glađu – prema podacima UN njih oko 1,3 miliona.
Pri tom su zemlju pogodile i epidemije boginja i drugih bolesti – zbog čega je 2017. umrlo više do 200.000 ljudi. Razlog: veoma mali broj ljudi je vakcinisan – njih samo oko 58 odsto. Međutim, i o toj krizi na Madagaskaru retko se izveštavalo.
Demokratska Republika Kongo
Slično je bilo i sa događajima u Kongu 2018. Pri tom, prema izveštaju „Ker internešenala“, u toj centralnoafričkoj zemlji vlada „vrzino kolo nasilja, bolesti i neuhranjenosti“. Prošlogodišnji bilans glasio je ovako: 12,8 miliona ljudi suočavalo se sa glađu, 4,3 miliona dece je neuhranjeno; zabeleženo je 500 novih slučajeva ebole od kojih je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 280 bilo sa smrtnim ishodom; zbog nasilja paravojnih formacija izbeglo je 750.000 ljudi, većinom u istočne provincije susednih zemalja.
Tim dugoročnim konfliktom pogođen je ogroman broj maloletnika. Prema podacima organizacije „Save the Children“ i Instituta za istraživanje mira u Oslu (PRIO), Kongo spada u zemlje u kojima deca veoma pate zbog oružanih konflikata.
U Kongu se ne smanjuje ni broj slučajeva seksualnog zlostavljanja žena, kao oblik ratovanja. Ujedinjene nacije polaze od toga da u toj nekadašnjoj belgijskoj koloniji ima više od 200.000 žrtava silovanja. „Lekari bez granica“ su od maja 2017. do septembra prošle godine lečili 2.600 žrtava silovanja u gradu Kananga. Osamdeset odsto njih svedočilo je da su ih silovali naoružani muškarci. „Ta brojka pokazuje da je nasilje bilo veoma veliko“, ocenjuje Karel Jansen, koordinator „Lekara bez granica“ u Kongu.
Tema seksualnog zlostavljanja u Kongu počela je nešto više da se pojavljuje u medijima nakon što je ginekolog Denis Mukvege dobio Nobelovu nagradu za mir. Pa ipak, bez obzira na to, problemi te zemlje takođe spadaju u one o kojima se u protekloj godini najmanje izveštavalo.
Filipini
Četrnaestog septembra 2018. svet je kao opčinjen pratio šta se događa na istočnoj obali SAD, kada je epicentar uragana Florens udario o kopno u Severnoj Karolini. Dan kasnije, 14.000 kilometara dalje, još jača oluja pogodila je filipinsko ostrvo Luzon. Imala je brzinu od 200 kilometara na sat i bila je to najjača tropska oluja prošle godine koja je u rano jutro 15. septembra pogodila Filipine. Iako je razaranje pogodilo 3,8 miliona ljudi i iako su katastrofi život izgubile 82 osobe, a 130 je povređeno, prema studiji „Ker internešenala“ posledice tajfuna Magnkhut ostale su gotovo nezapažene.
Samo nekoliko meseci kasnije, tajfun Jutu praktično je opustošio veliki broj naselja koje je već bio pogodio prethodni tajfun. Sveukupno gledano, Filipini spadaju u azijske zemlje koje su najviše pogođene prirodnim katastrofama. Tu zemlju u zapadnom Pacifiku svake godine pogodi oko 20 tropskih oluja. Prema podacima Svetske banke, oluje u proseku odnesu 1.000 života godišnje. Osim toga, zemlja je u velikoj meri izložena zemljotresima i vulkanima. Ali, prema podacima „Ker internešenala“ i tajfun Magnkhut i tajfun Jutu spadaju u nevidljive krize 2018.