Zaštita od poplava - nacionalni zadatak

Rajnhard Fogt već pri spominjanju reči „Hesen“ počinje da se uzbuđuje. Naime, ta nemačka savezna država zbog svoje površine ima sasvim dovoljno mogućnosti za izgradnju prostora za izlivanje u koje bi reke mogle da se u određenom trenutku povuku kako bi se sprečile poplave susednog Rajnland-Pfalca. „Ali vlada Hesena se do sada opirala da potroši novac na to“, žali se Fogt. Kao dugogodišnji šef gradske centrale za zaštitu do poplave u Kelnu, on je bio odgovoran kada je Rajna na tom mestu napustila korito. Fogt od tada, uprkos činjenici da je u penziji, i dalje savetuje vlasti i razne komisije zadužene za zaštitu od poplava na Labi, Rajni, Dunavu, ali i u Kini, na Tajlandu, u Indoneziji i El Salvadoru. „Malo se radi na prevenciji, pogotovo ako duže vremena nije došlo do poplave. Tada se jednostavno ni zaštita ne sprovodi“, kaže Fogt.

Tako je bilo i na reci Labi. Nakon poplave veka koja se dogodila 2002. godine, mnogo toga se planiralo kako do takve katastrofe više ne bi došlo. Međutim, malo toga je sprovedeno u delo. To se moglo ponovo videti prošle godine kada se dogodila nova poplava.

Ali to bi sada trebalo da se promeni. Nacionalnim programom zaštite od poplava, katastrofe vezane za poplave reka Rajne, Labe, Dunava i mnogih drugih ubuduće bi tako trebalo da budu sprečene. To je, naime, zaključeno na sastanku saveznih i pokrajinskih ministara za zaštitu okoline u Hajdelbergu. Sledećih godina bi, prema tom planu, nasipi tih reka trebalo da budu pomereni dalje od korita kako bi se stvorilo više prostora za područje izlivanja vode. „Sada su stvoreni preduslovi da reke dobiju više prostora i da se smanji rizik od vodene katastrofe“, rekla je savezna ministarka za zaštitu okoline Barbara Hendriks. Prema planu, reke bi tako trebalo da dobiju oko 20.000 hektara površine više. Tako bi, na primer, nivo Labe teoretski mogao da se smanji za oko 79 centimetara, a Dunav čak i do 1,60 metara.

Rajnhard Fogt to zahteva odavno. Da u pokrajini Hesen postoji više područja za izlivanje Rajne, tada bi područja u okolini grada Lanštajna, manje bila pogođena poplavama. On kritikuje i činjenicu da je taj grad pored Koblenca koji se nalazi na ušću reke Rajne i Lana, izgrađen sve do same obale reka.

Ambivalentni odnos prema rekama

Područja u blizini reka su omiljena za život, ali često su i opasna. Uprkos tome, komune još uvek se izdaju građevinske dozvole na prostorima kojima preti potencijalna opasnost od poplava. One odgovornost prebacuju na pokrajinske vlasti koje daju novčana sredstva za mere zaštite od poplava, a pri tom se vlasti orijentišu na statističke podatke nivoa voda u prošlosti. Budući da je mnogim rekama u međuvremenu promenjen tok (sada teku ravnije) i izgradnjom na obalama smanjeno područje za izlivanje, promenila se i brzina njihovog kretanja. „U gornjem toku Rajne na primer, postojala su mesta za izlivanje. Rajna je mogla da se proširi i do četiri kilometra van korita. Ali zbog brodskog saobraćaja korito je poravnato“, objašnjava Fogt.

Isto tako, tim načinom je skraćen brodski put između Bazela i Karlsruea i to za oko 70 kilometara. Zbog ravnanja korita i izgradnju nasipa smanjen je prostor za izlivanje, ali tako su povećana strujanja. Danas jedna talas danas pređe put od švajcarske granice i Karlsruea za 24 do 30 sati, pre tih intervencija bila su mu potrebna 64 sata. Povećanjem brzine ujedno se potencijalno povećava i nivo vode i do jednog metra.

Rajnhard Fogt međutim upozorava i na jedinstvene standarde kada je reč o visini zaštitnih nasipa. Isto tako, on u novom nacionalnom program kritijuje i nepostojanje mobilnih mera kao što su mobilni gvozdeni zidovi, vreće peska i sistemi za ispumpavanje – kao dodatak nasipima. „Igralištima za golf i malim baštama potrebne su mere zaštite kao i nekim bolnicama ili fabrikama hemijskih proizvoda“, kaže Fogt.

Ali nasipi i brane odavno ne daju garanciju za zaštitu od poplava. To pokazuje i pucanje nasipa na Labi. Oni su izgrađeni još u vreme DDR-a. Međutim, oni su s jedne strane suviše strmi, a s druge, izgrađeni suviše blizu koritu reke.

Informisati građane i osvestiti ih

Prema Fogtovom mišljenju, trebalo bi više probuditi i svest građana kada je u pitanju zaštita od poplava. On podseća na legitimacije za zaštitu od poplava koje danas više gotovo niko i ne koristi. „Svaki vlasnik neke nekretnine mogao je da pozove veštaka na svoje zemljište koji bi izračunao kolika je mogućnost štete zbog poplave. Ti podaci ulazili su u posebnu legitimaciju i svako je mogao da ih vidi i na osnovu njih krene s merama zaštite“, kaže Fogt.

On građanima savetuje da svoje rezervoare za gorivo nikada ne postavljaju u blizinu podruma, već pod krov. Isto tako, on navodi da bi bilo bolje površinu puteva ne prelivati asfaltom je voda tako ne može nikada da stigne do dubokih slojeva zemlje. U svakom slučaju, kaže da ja veoma interesuje da li će sledeća poplava ponovo da iznenadi Nemačku i „izbaci je iz takta“. Jer za primenu novih mera za koje se predviđa iznos od 5,4 milijarde evra, planirano je – dvadeset godina.