1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Zašto Avaksi NATO moraju u Siriju?

DW-Korrespondent Maximilian Hofmann
Maks Hofman
29. januar 2016.

SAD su i zvanično zatražile od NATO Avakse za Siriju, objavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg u Briselu. Ima pet razloga zbog kojih bi NATO trebalo da pošalje te letilice, smatra Maks Hofman.

https://p.dw.com/p/1Hlrr
Aufklärungsflugzeug Boeing mit AWACS
Foto: Imago

1. Iz vojnog ugla – korisno

Uskoro će biti gusto na nebu iznad Sirije. Svi su u akciji: Rusi, Amerikanci, Francuzi, kao i avioni sirijskog režima. Svi to rade na svoju ruku i sa potpuno različitim ciljevima. Samim tim, rizik od nesporazuma i nesreća u rapidnom je porastu. Avaksi bi mogli da doprinesu da se to spreči. Njihovi radari registruju letilice u prečniku od 400 kilometara. U tom slučaju, Avaks ne bi bio samo „oko“ u borbi protiv „Islamske države“, već i pomagač u koordinaciji akcija saveznika. S vojne tačke gledišta, akcija Avaksa na nebu iznad Sirije se sama po sebi podrazumeva.

2. NATO je na duže staze najbolja opcija

Američka armija poseduje 32 Avaksa, dok ih NATO ima samo 17 i stacionirani su u blizini Ahena na zapadu Nemačke. Zašto onda Amerikanci traže NATO-ove Avakse? Pa Sjedinjene Države tako žele da sačuvaju svoju flotu. Ali, i njima je u interesu da su u istom rovu sa Zapadnom vojnom alijansom. U svakom slučaju, u Siriji neće biti brzog rešenja, a dugoročna koordinacija je nešto što taj vojni savez najbolje ume, bez obzira na sve greške. I nezavisno od rezultata, tako se to pokazalo u Avganistanu u misiji ISAF, a sada bi se u Siriji to moglo i dokazati. Osim toga, Amerikanci su umorni od toga da na svojim plećima nose najveći deo tereta. A da su tu u pravu – u pravu su.

3. „Islamska država“ se bori protiv vrednosti NATO

Ono što se u Siriji dešava, nas na Zapadu ne bi trebalo da tangira? To je, bez obzira na izbegličku krizu, negde daleko. Ali kao što je Al Kaida napadom na Svetski trgovinski centar u Njujorku 11. septembra 2001. objavila rat Zapadu, tako je i „Islamska država“ uradila napadima u Parizu 13. novembra 2015. Doduše, broj žrtava u Njujorku bio je veći, ali namera je bila ista. IS ne teroriše samo ljude u Siriji i Iraku, ona se bori protiv Zapada, njegovih vrednosti i načina života – a upravo zbog toga je NATO i osnovan. Iako ne znači na Zapadna vojna alijansa ima blanko punomoć za borbu protiv IS, ona bi ipak trebalo da podrži koaliciju, pre svega zbog toga što sama ne učestvuje direktno u borbama i iako se već i sada koalicija koja se bori protiv „Islamske države“ sastoji gotovo isključivo od članica NATO.

Hofmann Maximilian Kommentarbild App
Maks Hofman, DW

4. NATO je već sada umešan

A sada jedna novost za sve koji pokušavaju da zadrže NATO od mešanja u akcije u Siriji! Tursku, jednu od najhirovitijih i istovremeno strateški najvažnijih članica u koaliciji protiv „Islamske države“, NATO odavno veoma intenzivno podržava – i to toliko da bi se Severnoatlantski savez mogao već sada se se proglasi za članicu koalicije. NATO je već najavio da će proširiti svoje akcije Avaksima iznad Turske. Dakle, ako ti avioni budu bili potrebni i u Siriji, to znači da su oni već skoro na licu mesta. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg obznanio je da će Savez vojno podržati i Irak i Jordan.

5. Gore biti neće

Mnogi političari upozoravaju da bi zvanična akcija NATO mogla dodatno da optereti veze s Rusijom koja je takođe angađovana u Siriji. Mnogi govore da bi to imalo negativne efekte i na „arapski svet“. Stoltenberg je umanjio snagu tog argumenata tako što je izjavio da se anti-IS koalicija paušalno poredi s „Zapadom“. Tačno. Zar SAD nisu lider i koalicije protiv „Islamske države“ i Severnoatlantskog saveza. Za mnoge širom sveta nema razlike da li je NATO zvanično angažovan ili nije. Situacije se time zapravo neće ništa pogoršati.

Izgleda da Stoltenberg očekuje saglasnost država-članica. Da li je to sledeći korak? Ministri odbrane NATo sastaju se u Briselu 11. i 12. februara.