Zima kao žrtva klime

Sećam se moje prve zime u Nemačkoj. Bila je hladna, veoma hladna. Živela sam u Lajpcigu. Začudilo me kada sam u šumovitom području kojim se biciklom vozim do centra srela ljude – na skijama. I druga zima je bila oštra.

U međuvremenu živim u Bonu. Moja lična donja temperaturna granica za vožnju biciklom je nula stepeni. Pošto potičem iz sunčane Arizone, trebalo mi je vremena da se naviknem na hladnoću. Uprkos tome bila sam oduševljena kada bi sivi krajolik osvanuo pod blistavim snegom. Jedna drugarica je volela sankanje, pa sam i ja kupila sanke na buvljaku. Ali sneg više nije padao. Već treću godinu sneg se u Bonu istopi za nekoliko sati.

Ova zima obara sve temperaturne rekorde. Već je najtoplija od početka merenja, pretekavši tako prethodnu rekordnu zimu. Izgleda da će tako biti i naredne godine.

Temperature merimo još od perioda pre industrijalizacije, od tada je globalna temperatura porasla za jedan stepen.

Postoje i oni koji kažu da su toplije zime, posebno u srednjoj Evropi, pravi blagoslov. Manje ljudi se smrzava po ekstremno niskim temperaturama, a poljoprivrednici mogu duže da obrađuju zemlju. Možda ćemo uskoro imati i vinograde u Skandinaviji, pa ćemo uživati u dobrim severnjačkim vinima.

Mada postoji poneka prednost globalnog zagrevanja, kada se sagleda celina, stanje uopšte nije dobro. Protekle godine su pokazale da su snažne oluje i poplave posledica klimatskih promena, isto kao i suše i nesnošljive vrućine. Ti ekstremni klimatski fenomeni uništavaju ekološke sisteme. Ali i sisteme od kojih zavisimo svi mi: proizvodnju hrane, snabdevanje vodom i čiste okeane.

Globalne klimatske promene napreduju i mi, ljudi, sve ćemo direktnije osećati posledice ovog ogromnog eksperimenta koji sprovodimo na planeti Zemlji.

Nedavno sam izveštavala sa konferencije o klimi u Parizu. Situacija je u stvari bila nepodnošljivo apsurdna. Kako mogu ljudi da pregovaraju o planetarnoj klimi? Širom sveta su ljudi bili obradovani dogovorom da se usvoji cilj globalnog zagrevanja od najviše 1,5 stepena u odnosu na period pre industrijalizacije. Ali, zamislite, ako je ovo što doživljavamo posledica zagrevanja od samo jednog stepena, šta će doneti još pola stepena zagrevanja?

Ne samo da je apsurdno pregovarati o klimatskim ciljevima, to je i arogantno. Ako globalna zajednica zaista želi da preuzme odgovornost, onda mora u ovom trenu da obustavi sagorevanje fosilnih energenata.

Možda ću jednom pričati svom unuku kako je nekada zaista postojao sneg. Možda je ipak moja briga preuranjena, možda ćemo doživeti i ekstremne snežne oluje. Možda čak usred leta. Možda će topljenje leda na Grenlandu biti samo uvod u novo ledeno doba, kako neki prognoziraju. Dok to ne saznam, moje će sanke ostati u podrumu. I meni će nedostajati snežna zima.