Četrdeset godina od aneksije Golanske visoravni

Pre četiri decenije, 14. decembra 1981, tadašnji izraelski premijer Menahem Begin iznenađujuće je sazvao sednicu vladu kako bi doneo Zakon o primeni izraelskih zakona na okupiranoj Golanskoj visoravni, što je značilo faktički aneksiju. Begin je to, između ostalog, opravdao „ekstremnim stavom“ sirijske vlade prema Izraelu.

Istog dana zakon je usvojen u Knesetu, izraelskom parlamentu, sa 63 glasa za i 21 protiv. S izraelske tačke gledišta, Golanska visoravan, koju je Izrael osvojio od Sirije u Šestodnevnom ratu 1967, postala je deo izraelske države.

Reakcije su usledile odmah: većina zemalja odbila je da prizna aneksiju Izraela. Tadašnji američki predsednik Ronald Reagan izrazio je „duboku zabrinutost i protivljenje tom potezu“, a kasnije je i suspendovao sporazum o vojnoj saradnji s Izraelom. Ujedinjene nacije donele su Rezoluciju 497 u kojoj se navodi da je „odluka Izraela da sprovede svoje zakone, nadležnost i administraciju na okupiranoj sirijskoj Golanskoj visoravni ništavna i nevažeća, i da nema međunarodno-pravni efekat“.

-pročitajte još: Pretnje i dronovi: Izrael i njegovi neprijatelji

Važan strateški položaj

Izraelski premijer je, međutim, bio sasvim uveren u svoj potez: „Begin je, s ideološke tačke gledišta, verovao u ono što zovemo ’Veliki Izrael’“, kaže Dan Orbah, vojni istoričar na Hebrejskom univerzitetu. On tu misli na ideju da bu sva područja „istorijske Palestine“ trebalo da pripadaju Izraelu. „Pritom su neka područja bila važnija od drugih, a Golanska visoravan bila je važna iz strateških i bezbednosnih razloga.“

S visokog platoa Golanske visoravni pogled seže na Galilejsko more u severnom Izraelu, Liban i daleko u Siriju. Sirijski glavni grad Damask nije daleko. Zimi je planina Hermon, koja je često prekrivena snegom, dom jedinog skijališta u Izraelu. Zauzeta Golanska visoravan s Galilejskim morem smatra se važnim vodnim resursom.

Ali pre svega je vojno-strateški položaj ono što to područje čini toliko važnim. Vidljivi tragovi prošlosti o tome svedoče i danas: tamo još uvek na mnogim mestima vise žuti natpisi koji upozoravaju na minska polja, a zarđali tenkovi, stari sirijski vojni punktovi i oronule kuće podsetnik su na ratne sukobe Izraela i Sirije.

Izrael je zauzeo i okupirao to područje od Sirije u takozvanom „Šestodnevnom ratu“ 1967, a većina Sirijaca morala je da pobegne ili su proterani. Ostalo je samo nekoliko sela u kojima i danas žive arapski Druzi.

Pokušaj sirijskih trupa 1973. da ponovno zauzmu to područje nije uspeo. „Oktobarski rat“ iz 1973. poznat i kao „Jomkipurski rat“, ili „4. izraelsko-arapski rat“, okončan je 1974. sporazumom o prekidu vatre između Sirije i Izraela i stacioniranjem misije Plavih šlemova UN na Golanu. Nakon toga, nekoliko pokušaja pregovaranja o mirovnom sporazumu između dve zemlje je propalo.

Bezbednosna dimenzija ponovno se aktuelizovala s početkom građanskog rata u Siriji 2011. godine. „Osim istorijskih i emocionalnih razloga, važnost (Golana) je to što je on tampon-zona. Vidimo da još uvek vlada haos u Siriji i uočavamo prisustvo Irana i Hezbolaha“, kaže Ejal Ziser, istoričar i stručnjak za Siriju sa Univerziteta u Tel Avivu. „To područje je barijera između Izraela i onoga što se događa u Siriji. Sa strateške tačke gledišta, bolje je za Izrael da bude na tim na visinama, nego da bude dole, u dolini.“

Izrael želi da spreči Iran i libanski Hezbolah, koji podržavaju režim u Damasku, da formiraju front protiv Izraela u susednoj zemlji i tamo stvore čvrsto uporište. Izraelska avijacija poslednjih godina izvela je brojne, iako zvanično uglavnom nepotvrđene, napade na konvoje oružja i vojne položaje u Siriji.

Američko priznanje putem tvita

Arik Golandski preselio se s porodicom iz Tel Aviva na Golan 2008. godine. Za to nije bilo političkih motiva, jednostavno je hteo da mu deca odrastaju na selu. „Mislim da, ako danas pitate ljude o zakonu (iz 1981), malo će ga se ko setiti – osim starije generacije koja tu živi i koja se za to borila. Ali za mene je isto sasvim jasno da Golan pripada Izraelu“, kaže Golandski. On kaže da se tu oseća veoma bezbedno, uprkos ratu u susednoj zemlji. „Ali danas se svi sećamo 2019. godine, kada je Donald Tramp rekao da je Golan zvanično deo Izraela i da ga SAD priznaju.“

U martu 2019, neposredno pred izraelske parlamentarne izbore, jedan tvit odaslat u podne promenio je decenije američke spoljne politike: tadašnji američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će SAD od sada priznavati suverenitet Izraela nad Golanskom visoravni.

-pročitajte još: Šest svetskih žarišta kojima je Tramp dao svoj pečat

Aktuelna američka administracija predsednika Džozefa Bajdena do sada nije poništila tu odluku, ali ostavlja utisak kao da je to pitanje još otvoreno. U intervjuu za CNN u februaru, američki državni sekretar Entoni Blinken rekao da je kontrola Golana još uvek od „ogromne važnosti“ za bezbednost Izraela u trenutnoj situaciji. Ako se situacija u Siriji promeni, to će se ponovo preispitati, ali od toga smo trenutno „veoma daleko“, naglasio je Blinken.

Izrael ne misli da ode s Golanske visoravni

U oktobru je izraelski premijer Naftali Benet podsetio na odluku svog prethodnika: „Pre četrdeset godina izraelska vlada Menahema Begina donela je neverovatno hrabru i važnu odluku: primeniti izraelski zakon na Golansku visoravan“, rekao je Benet. On je najavio da se u sledećih nekoliko godina broj žitelja tamo „bar udvostručiti“, i da će u tu svrhu biti izgrađena dva nova naselja. Za decembar je najavljeno održavanje sednice izraelske vlade na Golanu.

Danas je Golanska visoravan još uvek retko naseljena. Tamo živi oko 50.000 stanovnika, od čega su više od polovine jevrejski doseljenici. Uz njih su tu i arapski Druzi, od kojih se mnogi još uvek osećaju povezanim sa Sirijom i tamo imaju porodice. Samo deo njih prihvatio je izraelsko državljanstvo.

To da se Izrael neće povlačiti s Golanske visoravni za premijera Beneta je nešto što se podrazumeva, bez obzira na međunarodni pogled na Siriju: „Čak i u situaciji – a to bi moglo da se dogodi – u kojoj svet ide u drugom smeru u odnosu na Siriju, ili na Asadov režim – to nema uticaja na Golansku visoravan. Golanska visoravan je Izrael – i tačka.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu