Šolc, Vučić, litijum i nemačka predizborna kampanja

Borba za posrnulu nemačku automobilsku industriju i radna mesta u industriji uopšte, polako ali sigurno se kristališe kao jedna od centralnih tema nemačke predizborne kampanje koja je, sudeći po učestalosti sa kojom se kancelarski kandidati parlamentarnih stranaka pojavljuju u političkim emisijama, već odavno počela.

To je pre svih shvatio kancelar Olaf Šolc: Bilo da se radi o prošlonedeljnoj nenajavljenoj poseti Kijevu ili današnjem (9.12.) kriznom sastanku s predstavnicima nemačke teške industrije, Šolc ne gubi vreme pokušavajući da ubedi birače da mu ponovo daju poverenje.

Iako istraživanja javnog mnjenja, nešto manje od tri meseca uoči verovatnih prevremenih izbora, Šolcu i njegovoj SPD ne daju mnogo šansi, poslednje ankete su pokazale blagi rast podrške SPD-u, što će aktuelnom kancelaru pružiti dodatni podsticaj za intenziviranje kampanje.

Predizborni termin u Saksoniji

Jedan od termina koji spadaju u ovaj predizborni niz jeste i sutrašnji sastanak u malom saksonskom gradu Frajbergu, gde će mu u obilasku Saksonske kancelarije za rudarstvo, koje postoji od 12. veka, društvo praviti predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Tema sastanka: „Održiva eksploatacija litijuma“. U obližnjem Altenbergu kompanija Zinnwald Lithium planira eksploataciju 15.000 tona litijum-hidroksida godišnje.

Šolc je već boravio u Frajbergu krajem avgusta, kada se informisao o napretku planova za eksploataciju litijuma, koji bi trebalo da zadovolji potrebe za oko milion baterija za električne automobile.

Prethodno je u julu, u prisustvu Šolca, Vučića i potpredsednika Evropske komisije Mariša Šefčoviča, potpisan ugovor između Srbije i Evropske unije o eksploataciji litijuma u dolini Jadra.

Usledili su višemesečni protesti građana u Srbiji koji se protive eksploataciji litijuma u ekološki osetljivoj dolini Jadra.

Levica: Zaboravljene lekcije iz odnosa s Rusijom

O ovim protestima i skepticizmu koji mnogi građani Srbije, ali i aktivisti izvan Srbije, gaje prema projektu, pročulo se i u Nemačkoj.

Na pitanje Leviceu Bundestagu, nemačka vlada je u jednom dokumentu, koji je nedavno preneo dnevnik Velt, projekat Jadar okarakterisala kao „političku i ekološko-političku meru suverene države, koju nemačka vlada prima na znanje“.

Istovremeno, na pitanje iste stranke - kako nemačka vlada ocenjuje nivo nezavisnosti pravosuđa i vladavine prava u Srbiji - odgovoreno je da su neki reformski planovi implementirani, ali da „su i dalje nužni suštinski reformski koraci“. Nemačka vlada takođe ne sumnja u odluku Ustavnog suda Srbije, koji je dao zeleno svetlo projektu Jadar.

Poslanica stranke Levica Kornelija Mering oštro je kritikovala stav nemačke vlade prema vlastima u Srbiji. „Kancelarskom kabinetu su važniji interesi nemačke automobilske industrije od interesa lokalnih građana u Srbiji“, rekla je Mering i dodala: „Nemačkoj vladi je izgleda litijum zapušio usta, i očigledno ništa nije naučeno iz lekcije s Rusijom“, očito aludirajući na kobnu nemačku zavisnost od ruskog gasa.

Juratović: Briga za nemačkog radnika

Skepsu oko angažmana Šolca u vezi sa projektom Jadar pokazuju i u njegovom SPD-u.

Josip Juratović, poslanik i dugogodišnji izvestilac SPD za zapadni Balkan, doduše govori o potrebi transformacije nemačke automobilske industrije za šta je potreban i srpski litijum, ali istovremeno zaključuje da protesti u Srbiji protiv ovog projekta ukazuju na upitnost cele ideje.

„Nažalost, Srbija nije u mogućnosti da sprovede iskopavanje koje bi bilo ekološki prihvatljivo, tako da narod s pravom protestuje protiv tog projekta. Srbija, nažalost, nema institucionalne nadzorne organe, barem ne u dovoljnoj meri, koji bi pratili iskopavanje, a verujem ni dovoljno jake zakonske i pravne okvire", kaže Juratović.

Imajući na na umu nemačkog radnika, Juratović kaže da bi se litijum u Srbiji ipak mogao održivo i ekološki prihvatljivo eksploatisati  - ako bi se kontrolisali standardi, kao što bi to trebalo biti primenjeno i prilikom eksploatacije litijuma u Saksoniji, u Altenbergu.

„Da bi taj projekat bio verodostojno sproveden, potreban je praktičan primer u Nemačkoj, a to je Saksonska uprava za rudarstvo u Frajbergu.

Unija: „Kontradiktorna politika vlade Olafa Šolca"

Spoljnopolitički portparol poslaničkog kluba demohrišćanske Unije CDU/CSU, Jirgen Hart, smatra da vlada Olafa Šolca vodi kontradiktornu politiku kada je u pitanju Srbija.

„Savezna vlada nastavlja svoj nejasan kurs u spoljnoj politici. Kancelar Olaf Šolc prima predsednika Srbije u Saksoniji da bi mu pokazao kako se tamo kopa litijum prema najvišim ekološkim standardima. Istovremeno, članovi njegove stranke, poput predsednika Odbora za spoljne poslove Bundestaga, Mihaela Rota, pozivaju na prekid pregovora o pristupanju Srbije EU", kaže Hart.

On zaključuje da ni Šolc ni Rot „očigledno nisu usklađeni" sa ministarstvom spoljnih poslova, koje je u rukama stranke Zeleni, jedine preostale stranke u Šolcovoj oslabljenoj koaliciji.

Zeleni: kada je Vučić u pitanju - oprezno

Boris Mijatović, izvestilac stranke Zeleni za zapadni Balkan, uprkos ekonomskim interesima Nemačke i brizi za nemačku automobilsku industriju i radna mesta, smatra da, kada je Vučić u pitanju, treba biti na oprezu.

„Čak i ako Nemačka i EU imaju strateški interes za dobre ekonomske odnose sa Srbijom, ne smemo zaboraviti s kim imamo posla", rekao je Mijatović za DW. On podseća da je Srbija, prema organizaciji Freedom House, sada „hibridna država" u kojoj predsednik Vučić „balansira ne samo između Rusije, Kine i EU, već i između autokratije i demokratije".

„Ne možemo gospodina Vučića osloboditi odgovornosti kada se, na primer, veličaju osuđeni ratni zločinci ili kada se stalno iznova negira genocid u Srebrenici. Aktuelni masovni protesti u Srbiji pokazuju da u zemlji ne postoji demokratski dijalog između građana i političke odgovornosti te da se demokratija uporno demontira", zaključuje Mijatović.

Nič: Klaster 3 i Radoičić

Kod nekih posmatrača u Nemačkoj upravo projekat eksploatacije litijuma uliva nadu u mogući pozitivni politički uticaj, pogotovo kada je u pitanju vladavina prava.

Milan Nič iz Društva za spoljnu politiku (DGAP) iz Berlina za DW kaže: „Za očekivati je da će Šolc razgovarati o evropskom putu Srbije, odnosno nemačkoj poziciji oko otvaranja klastera 3 u Briselu krajem decembra"

Nič konkretno izražava nadu da će se nemački kancelar založiti za ubrzanje procesa protiv predstavnika Srba na Kosovu, Milana Radoičića, koji je osumnjičen za umešanost u događaje u Banjskoj prošle godine.

Piščević: neizvesna sudbina litijumskog projketa

Maja Piščević iz beogradske kancelarije Atlantskog saveta ukazuje na to da nemački kancelar Šolc prilikom potpisivanja sporazuma u julu nije ni rečju pomenuo demokratske deficite u Srbiji.

„Ono što je za srpsku javnost bilo posebno bolno je to da tokom zajedničke konferencije za štampu, kancelar Šolc nije nijednom rečju pomenuo stanje demokratije u Srbiji, a posebno vladavine prava, što ranije nikada nije bio slučaj kada je u pitanju nemačka vlada", rekla je Piščević za DW.

Ipak, kako dalje kaže, poslednji događaji u Srbiji poljuljali su „sigurne temelje" Vučićevog projekta eksploatacije litijuma.

„Što se tiče dalje sudbine projekta, ona je neizvesna s obzirom na brojne proteste, posebno sve masovnije među studentima univerziteta širom zemlje, nakon tragedije u Novom Sadu. Dodatno, većina građana Srbije i dalje je protiv kopanja litijuma jer nemaju poverenja u institucije da će ispuniti najviše ekološke standarde kako bi zaštitile zdravlje građana Srbije. Tragedija u Novom Sadu, u kojoj je 15 nevinih ljudi izgubilo život, samo je dodatno ojačala uverenje građana da žive u zemlji u kojoj su institucije zarobljene i onemogućene da obavljaju svoj posao", zaključila je Piščević.