Šta će Grčka naučiti iz požara?

Požari na Atiki su pod kontrolom, ali u regijama Arkadije i Eubeje vatra još uvek gori. Već devet dana. Ništa nije ostalo od raskošnih šuma na drugom po veličini grčkom ostrvu. Polovina sela je uništena, meštani su očajni. A još nije ni sredina avgusta. Obično u ovo vreme Meltemi, egejski letnji vetar, postaje jači, a to povećava opasnost od širenja vatre. Vrućine – najgore u ovom veku – još ne jenjavaju.

Vazduh je zagušljiv, temperatura je 38 stepeni u hladu, zemlja je suva. Strah od novih velikih požara je ogroman, ali nada da će vlada reagovati bolje nego što je to do sada bio slučaj, minimalna je. Već danima ljudi sa očajanjem prate katastrofalni krizni menadžment Civilne zaštite i sve su gnevniji zbog nedostatka informacija i zato što vlada ne pokazuje tendenciju ka samokritici.

-pročitajte još: Uzroci požara: klimatske promene i ljudska nepažnja

„Moguće slabosti“

Portparolka vlade Aristotelija Peloni se od 20.7. ne pojavljuje u javnosti. Zato novinari ne mogu da joj postavljaju pitanja. Nikos Hardalijas, šef Službe civilne zaštite, nedeljama je dvaput dnevno držao monologe pred kamerama, bez mogućnosti da mu se postavi pitanje – dok sindikat medija ESIEA nije počeo da oštro protestuje. Tako je 10.8. Hardalijas dozvolio da mu se postavi nekoliko pitanja na koja je neodređeno odgovarao.

Premijer Kirjakos Micotakis se izvinio „za moguće slabosti“ u kriznom menadžmentu, ali to mnogim građanima, a ni opoziciji, nije izgledalo previše iskreno. Političke rasprave oko „mogućih slabosti“ se još vode civilizovano, ali na društvenim mrežama već vlada velika povika na Micotakisa.

Prioritet: izbeći greške

Od izbijanja požara je bilo jasno da vlada posle smrtonosne vatre u Matiju kod Atine 2018. pre svega hoće da štiti živote. Tada su za samo nekoliko dana poginule 102 osobe, vatrogasci i policija su načinili sve moguće i nemoguće greške, krizna koordinacija tadašnje levičarske vlade Sirize bila je katastrofalna a politička komunikacija – bedna.

Današnja konzervativna vlada Nea demokratije je sada htela da po svaku cenu izbegne tako nešto. Zato su ovaj put ljudi evakuisani gde god se nalazili – pa i iz mesta u kojima su stanovnici mogli – i hteli da pomognu u gašenju požara.

Pozitivan rezultat te strategije je da su poginuli samo jedan vatrogasac i jedan vozač. Ali sve drugo je išlo kako ne treba – i pored slabog vetra, i pored nadljudskih napora vatrogasaca i dobrovoljaca, i pored velike pomoći iz čitavog sveta. I uprkos činjenici da su gotovo sve evropske zemlje, uključujući i krvnog neprijatelja Tursku, poslale u Grčku vatrogasne avione, helikoptere, vozila i osoblje.

Spaljena zemlja

I pored svega toga, do danas (11.8.) je spaljeno gotovo 100.000 hektara zemlje i nešto manje od 12 odsto grčkih šuma. Posledice ove ekološke katastrofe su enormne.  Gde su bili toliki avioni za gašenje požara i zašto nisu pravovremeno odleteli na pogođena područja? Šef Službe civilne zaštite Hardalijas je rekao da su avioni bili sprečeni da preleću te oblasti zbog gustog dima, ili da su bili potrebni drugde.

Premijer Micotakis je posle sednice kriznog kabineta od 10.8. najavio da hoće da drukčije organizuje civilnu zaštitu. Ubuduće bi težište borbe protiv vatrene stihije trebalo da bude na prevenciji, a ne na reakciji.

No, takve najave su već prečesto mogle da se čuju u Grčkoj. Posle svake vatrene katastrofe, vlade su obećavale bolju prevenciju i bolju koordinaciju između vatrogasaca i šumarskih službi – a onda su zaboravljale svoja obećanja. Ili su ustupale mesto drugim vladama koje su sledile druge ciljeve.

Zaboravljeni predlozi

Posle katastrofe u Matiju, tadašnja vlada je angažovala ekologa Johana Goldamera da proceni gde su bile greške i formuliše predloge za modernije načine borbe protiv požara. Rukovodilac Centra za globalno nadgledanje vatre u Frajburgu je svoju ekspertizu predao grčkom parlamentu, tadašnjem premijeru Aleksisu Ciprasu i tadašnjem vođi opozicije Micotakisu – u februaru 2019.

I opet se nije desilo ništa. Na Službi civilne zaštite se i dalje štedi. Osim toga, posle svakog požara, na mestima za koja se svečano obećava da će tu ponovo nastati šume, niču – naselja. To je zločin u kojem učestvuje previše ljudi.

Finansijska pomoć

I ekološka svest je nešto što među Grcima nije baš mnogo zastupljeno – i pored klimatske krize koja je u Grčkoj odavno počela. Sve pogubnije katastrofe, rastuće temperature, sve duže suše i sve ekstremnije zagrevanje mora trebalo bi da budu jasni znaci da to mora da se promeni.

Aktuelna vlada sada namerava da sprovede obnovu izgorelih kuća i fabrika i za to je izdvojila 500 miliona evra. Oni koji su ostali bez kuća mogu da podnesu zahteve za isplatom 150.000 evra, od kojih bi odmah trebalo da dobiju predujam u visini između 5.000 i 20.000 evra.

Finansijska pomoć bi trebalo da se ugovara preko jedne internet-platforme koja će početi s radom 18.8. Preduzeća koja su oštećena u požaru trebalo bi da budu obeštećena za 70 odsto gubitaka. A kada je reč o obnovi Eubeje, vlada je formirala komitet koji predvodi Stavros Benos, bivši gradonačelnik Kalamate koji je posle zemljotresa iz 1986. uspešno obnovio svoj grad.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu