Što više jezika, to pametnije dete

Činjenica da su joj tri jezika praktično maternja, za Katarinu nije ništa neobično. „To je nešto najnormalnije na svetu“, kaže i pomalo zbunjeno se smeška. Za nju je, naprotiv, čudno kad druga deca sa svojim roditeljima razgovaraju samo na nemačkom: „Uvek mi se čini da njima nešto fali“.

Ne dva, nego tri jezika

Katarinin otac Volfgang je Nemac, a majka Marisa rođena je u Kolumbiji. Porodica živi u Kelnu. I Marisa je odrasla dvojezično, sa engleskim i španskim. Kada se Katarina rodila, za Marisu, inače diplomiranu lingvistkinju, nije bilo sumnje oko toga da li će njena ćerka da odrasta dvojezično: „Mislila sam da je to za nju poklon.“ Marisa je s Katarinom govorila španski, a Volfgang nemački – tipična praksa koju lingvisti zovu „jedan roditelj, jedan jezik“.

Ali onda se dogodilo još nešto. Marisin nemački je danas doduše odličan, ali ranije to nije bilo tako – zato što su Marisa i Volfgang uvek između sebe razgovarali na engleskom. Tokom zajedničkih porodičnih obroka i drugim aktivnostima utroje, par bi Katarini ono najvažnije uvek prevodio na španski ili nemački.

„Jednog dana, kada je Katarina imala tri godine, bili smo u prodavnici“, seća se Marisa. I devojčica je odjednom počela da govori engleski: „Pokazivala je stvari i govorila: banana, apple, look, Mummy, a pear!“ Marisa i Volgang su ostali zatečeni. Katarina je, a da oni to ni sami nisu znali, od njih učila i upijala engleski. „Od onda je naš porodični jezik – dakle, onda kada smo nas troje zajedno – engleski.“ Katarina je tako dobila još jedan, treći maternji jezik.

Fleksibilni mozgovi

Za Katarinu je zaista bio poklon to što su je roditelji odgajali višejezično. Multilingvalna deca nemaju samo prednost komuniciranja s više ljudi – naučnici tvrde da ona imaju i fleksibilnije mozgove od monoligvalne dece istog uzrasta. Ona mogu ranije da razviju suosećanje i bolje da razumeju da drugi ljudi imaju drugačije želje, drugačija mišljenja i drugačiju percepciju od njih samih. Naučnici tu sposobnost nazivaju „theory of mind“.

U jednom istraživanju čikaškog Univerziteta, odrasla osoba zamolila je decu da joj dodaju „mali auto“. Deca su pred sobom imala tri automobila-igračke – mali, srednji i veliki – ali su mogla i da vide da odrasla osoba koja to od njih traži sa mesta na kojem se nalazi uopšte ne može da vidi autiće. Bilingvalnja deca su, mnogo češće nego monolingvalna dodavala srednji autić zaključivši da je odrasla osoba verovatno mislila na taj.

S jezika na jezik

Osim toga, multilingvalna deca mogu mnogo brže da se prebacuju s jednog zadatka na drugi, objašnjava lingvistkinja Klaudia Marija Ril sa univerziteta „Ludvig Maksimilijan“ iz Minhena. U jednom istraživanju iz Toronta trebalo je da deca slože plave kvadrate i crvene krugove – najpre po boji, a zatim po obliku. „Mulitlingvalna deca su uspevala da mnogo ranije završe prvi zadatak i pređu na drugi“, kaže Ril: „Objašnjenje za to je da multilingvalna deca uvek moraju da potisnu jedan jezik dok govore drugi.“

Pritom, multilingvalna deca automatski stiču i multikulturne kompetencije. Katarina je, na primer, posebno vešta u rješavanju konflikata s prijateljima, priča njena majka Marisa: „Vrlo je otvorena za ljude iz drugih kultura, a to što neki jezik ne razume za nju nije prepreka za komunikaciju.“

Višejezičnost – preventiva protiv demencije

Učenje više jezika „poboljšava“ mozak. Deca razvijaju više sivih moždanih ćelija i delova mozga koji upravljaju pažnjom – nucleus caudatus i anteriore cingulum. To, međutim, ne važi samo za decu koja odrastaju s više jezika. Koncept dvojezičnosti naučnici posmatraju mnogo puno šire nego ranije, kaže Krista Bjers-Hajnlajn, psihološkinja na Univerzitetu Konkordija iz Montreala: „Dvojezičnost obuhvata sve moguće vrste ljudi koji govore dva jezika – bez obzira na kom nivou i u kojim situacijama da koriste i govore te jezike.“

Svako ko govori više jezika ima svojevrsnu kognitivnu prednost, objašnjava Ril: „Mozak mora stalno da odlučuje s kim govori na kom jeziku, mora da se prebacuje s jednog na drugi i pritom da onaj drugi potiskuje. To mozak stalno stavlja pred nove izazove.“

Stručnjaci su čak došli i do zaključka da ljudi koji govore više jezika u starosti u proseku četiri i po godine kasnije počinju da pate od demencije.

„Can you hand me the Brot?“

Katarina ponekad, kada govori engleski, ne može da se seti neke reči. Padne joj na pamet možda španska ili nemačka reč i ona je onda ubaci u englesku rečenicu. To je sasvim normalno za decu koja odrastaju multilingvalno, objašnjava psiholopkinja Bjers-Hajnlajn: „To je sasvim pametna strategija za komunikaciju, a nikako nije pokazatelj zbrkanosti.“

Ali roditelji moraju da znaju i da multilingvalnost ne funkciniše baš kod svakog deteta. Jedno belgijsko istraživanje pokazalo je da četvrtina dece koja odrasta dvojezično na kraju ipak govori samo jedan jezik – onaj na kojemu su se sporazumevali u školi, sa svojim prijateljima. Metoda „jedan roditelj, jedan jezik“ pritom se uopšte nije pokazala kao posebno uspešna. Bolje je kad oba roditelja govore jedan jezik, a dete u školi neki drugi.

Katarina pak nema problema ni sa tri jezika. Učenje jezika joj jednostavno ide. Uskoro će u školi da dobije i francuski. To će biti njen prvi pravi strani jezik.