Godina 2018: Šta je zanimalo čitaoce DW?
30. decembar 2018.
Januar
„Ne možemo da se otmemo utisku da je sadašnja vlast u Beogradu od Ivanovića napravila metu. Da li oni stoje iza ubistva, ili ne stoje, to bi istraga trebalo da pokaže, mada verujem da od toga neće biti ništa – ali ona ga je označila kao metu“, rekao je Marko Jakšić našoj reporterki Jeleni Đukić-Pejić u severnoj Mitrovici nakon ubistva Olivera Ivanovića. Taj intervju bio je najčitaniji u januaru. Pažnju čitalaca privuklo je i pisanje nemačke štampe o severu Kosova kao „mafijaškoj crnoj rupi“.
Februar
Tokom ovog meseca je obeleženo 75 godina od kraja bitke za Staljingrad. Istorijski osvrt DW na ovu temu izazvao je najviše pažnje, ali pre svega jer je izazvao bes mnogih čitalaca koji su smatrali da se u njemu na jednak način tretiraju Hitler i Staljin, da se ne razaznaje ko je tu bio agresor i, posebno, da se ne objašnjava kontekst u kojem je uopšte došlo do bitke. DW se izvinio i korigovao jednu eklatantnu grešku u citatu, odnosno našem prevodu citata istoričara koji je bio sagovornik.
Mart
„O čemu je razmišljao Aleksandar Vučić dok je, po sopstvenom iskazu, noću cunjao ulicama Menhetna i gledao izloge knjižara? O tome šta će reći važnim čikama ('imao sam mnogo dubinskih razgovora sa ljudima koji odlučuju')? Ili o tome kako će građanima Srbije prodati ono što važne čike kažu, a što svi znaju bar deset godina ('čini mi se da oni tvrdo stoje na poštovanju principa očuvanja nezavisnosti Kosova')?“ – tako počinje analiza kolege Nemanje Rujevića o zahuktavanju kosovskog problema. To je bio naš najčitaniji tekst u martu.
Zanimala vas je i bizarna tema o kojoj je javljala nemačka štampa – satovi na rernama ili mikrotalasnim pećnicama širom Evrope kasnili su zbog spora Srbije i Kosova. Ti satovi naime dobijaju takt iz strujne mreže u kojoj je, zbog manjka struje, frekvencija pala na ispod 50 herca. Odlično se čitao i tekst „Dizel, zapanjujuće činjenice“ kolege Saše Bojića u kojem se iznose malo poznati fakti o takozvanoj prevari veka, odnosno manipulaciji nemačkih automobilskih koncerna.
April
Kako novinari odlično znaju, po pravilu se među najčitanije tekstove godine uvuče neki za koji niko u redakciji nije mogao da pretpostavi da će biti popularan. Tako je u aprilu buknuo tekst o tome da je lanac trgovina odećom H&M na izdisaju.
Čitane su bile i za Srbiju značajnije teme. Ekskluzivno smo objavili veliku analizu nemačke fondacije „Fridrih Ebert“ o četiri moguća scenarija raspleta odnosa između Beograda i Prištine. Takođe i istraživački tekst naše Sanje Kljajić o tome da se u Srbiji uspostavlja dvoklasno zdravstvo gde su oni koji nemaju novca za privatne preglede i osiguranja zapravo građani drugog reda.
Maj
Ovaj mesec je bio šaren. Balkanska istraživačka mreža je tada otkrila da je srpski Zakon o udžbenicima menjan pod pretnjama jedne nemačke izdavačke kuće. Novinar DW Nemanja Rujević, koji je učestvovao u tom istraživanju, napisao je komentar u kojem se pita kakva je to zemlja u kojoj se zakoni menjaju na polzu investitora, a štetu dece i roditelja koji plaćaju skupe knjige: država ljudi ili banana-republika? To je bio naš najčitaniji tekst u maju.
Čitali ste i tekst o nadrealnom događaju iz Berlina gde je policija u gradskom parku zatekla veliku grupu „naših ljudi“ kako piknikuje i na ražnjevima okreće dvanaest jagnjadi. I policajci su jedva verovali svojim očima. Takođe, preneli smo odličan članak nemačkog Velta povodom 25 godina od napada Gintera Parhea na jugoslovensku teniserku Moniku Seleš.
Jun
Još jedan šareni mesec u kojem se gledao fudbal, a javnost u Srbiji najviše uzbudila jeftina provokacija švajcarskih reprezentativaca albanskih korena. Tekst o „dvoglavom orlu“, ali i nemačkom sudiji Feliksu Brihu koji nije svirao penal za Srbiju, bio je najčitaniji. Osim toga, jun je bio mesec protesta zbog „zapaljvih cena benzina“ te je bila vrlo čitana analiza našeg dopisnika Ivice Petrovića iz Beograda. Kao i reportaža Sanje Kljajić iz Jagodine koja je ugostila bajkere „Anđele pakla“. Naslov je bio (morao biti!): „Prvi put viđeno, u vašem su gradu“.
Jul
Ovde smo se – ne svojom voljom, takav je posao – opet upuštali u dublje analize lika i dela Aleksandra Vučića. Najčitanija su bila dva teksta Nemanje Rujevića: u prvom („Gospodar tri prstena“) se analiziraju tri kruga Vučićeve moći – uzani krug ljudi od poverenja, masovna partijska armija i slobodni strelci koji služe za PR; u drugom („Sve smrti Aleksandra Vučića“) se tematizuje hronično pisanje tabloida o tobožnjoj ugroženosti predsednika. „Igra se na biblijski arhetip – on je David. On je objektivno slabiji, ali je njegova hrabrost tolika da će pobediti sve sile“, rekao je tada za DW sociolog Jovo Bakić.
A eksplodirala je i čitanost naše tužne evergrin teme – kako uteći iz Srbije u Nemačku u potrazi za boljim životom. Objavili smo da je Nemačka za manje od tri godine građanima Zapadnog Balkana izdala oko 160.000 radnih viza, kao i tekst Sanje Kljajić o mukama srpskih građana koji su radnu vizu dobili, ali ne mogu da prođu kroz iglene uši konzulata u Beogradu i dobiju termin.
Avgust
U istom tonu se nastavilo i u avgustu kada je nemačka Vlada najavila da radi na zakonu o useljavanju kojim će se još olakšati dolazak strane radne snage – taj zakon je i usvojen krajem godine, a stupa na snagu početkom 2020. Osim toga su čitaoci primetili i komentar o kosovskom lupingu Aleksandra Vučića koji je prešao put od „ne dam Kosovo“ preko „ne dam Gazivode“ do glumatanja odlaska sa vlasti pa u avgustu saradnici „nisu dali“ njega, Vučića.
Septembar
I u ovom mesecu je Vučić bio besan i razočaran i rekao da neće ni u Brisel ni u Njujork (posle se naravno odljutio pa je išao svuda). Analiza „Vučiću ne ljuti se“ bila je najčitaniji tekst meseca. „Ako je ljutnja predsednika Srbije povezana s reakcijama na ideju o podeli ili razgraničenju na Kosovu, mora se primetiti da je zaista teško ustanoviti na koje se tačno napade iz dela međunarodne zajednice misli“, piše u tom tekstu naš Ivica Petrović.
Bio je to mesec u kojem se Nova Đoković definitivno vratio starim igrama i pošao ponovo ka mestu najboljeg tenisera sveta. Zato se odlično čitao i tekst uglednog Zidojče cajtunga, koji smo preneli, nakon osvajanja US Opena. „Đokovićev protivnik nije bio Del Potro jer taj ionako nije imao šanse. Bila je to publika koja Đokovića, najboljeg igrača sveta, uporno ignoriše. Ali ovaj put, u Njujorku, osvojio je i publiku.“
Oktobar
Stigao je Lidl, to čudo koje je izazvalo vanredno stanje u Srbiji, a u marketinškoj kampanji imalo prilično poznato lice koje je pride i predsednik zemlje. Šta je zapravo Lidl i kakva je politika tog lanca supermarketa objasnili smo u tekstu „Jedno pivo, jedan senf“. Dočim je glavna tema i u nemačkoj štampi bio referendum u Makedoniji. Iako su zapadni zvaničnici i vlast premijera Zaeva govorili o uspehu, smešno niska izlaznost navela je nemačku štampu da piše o „blamaži Zapada“.
Novembar
Ovde nije bilo dileme. Daleko najčitaniji tekst cele godine je kompletan transkript intervjua koji je premijerka Ana Brnabić dala Timu Sebastijanu za emisiju DW „Zona konflikta“. Dok su beogradski tabloidi pisali da je ona razbila „bahatog novinara“, oni realniji su primetili kako je srpskim vlastodršcima teško kada se nađu oči u oči sa nekim ko je spreman da pita i zahteva odgovor.
Zbog odjeka intervjua objavili smo i analizu u kojoj smo razgradili neistine koje je u razgovoru izrekla Brnabić i taj tekst je takođe bio veoma čitan.
Decembar
Masovni protesti na ulicama Beograda su očekivano privukli najviše pažnje. Njih za DW iz sedmice u sedmicu prati kolega Dragoslav Dedović čiji je tekst o prvom protestu „Daleko više od 'daleko malo'“ već u naslovu imao omaž jednoj Barbari. Dedović se u drugom tekstu zapitao i zašto se vlast grčevito trudi da policijsko-matematički dokaže kako je na ulice izašlo u vrh glave 5.000 ljudi? Takođe je mnogo pažnje privukao autorski tekst novinara Predraga Dragosavca koji je imao drugačiji stav: njemu je protestna šetnja bila „uzbudljiva k'o podgrejana sarma“.
U decembru su naše reporterke Sanja Kljajić i Elona Elezi prešle Kosovo uzduž i popreko, prateći efekte carina i propagande na običan svet. Niz kratkih video-reportaža prenosili su mediji u celom regionu, a na Fejsbuku je stotinak hiljada ljudi pogledalo onu u kojoj se govori o tome da Albanci sve češće traže pasoše Srbije kako bi otišli. Mučne utiske sa putovanja je Kljajić sabrala u tekstu: „Kako sam glumila Nemicu na Kosovu“.
Kraju je privedena i druga sezona našeg projekta Balkan Booster koji povezuje mlade iz balkanskih zemalja. Oni, propitujući svoje i tuđe predrasude, prave reportaže za društvene mreže DW. Ove godine su njihove priče došle do preko tri miliona ljudi, a sve ih možete pogledati u dosijeu „Premeravanje Balkana“.