Odjeci posete Sergeja Lavrova regionu
17. decembar 2020.Odluka članova Predsedništva Bosne i Hercegovine Šefika Džaferovića i Željka Komšića da u Sarajevu ne razgovaraju s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom izazvala je brojne reakcije u toj zemlji. Lavrov se prethodno u Istočnom Sarajevu susreo s predsedavajućim Predsedništvu BiH Miloradom Dodikom, bez obeležja države BiH, zbog čega su Komšić i Džaferović izrazili protest odbijanjem da prisustvuju sastanku u glavnom gradu BiH.
U ionako uzavrelu raspravu oko te odluke, dodatnu dimenziju unela je informacija da je rusko preduzeće Gazprom smanjilo isporuke gasa za BiH za 50 odsto. Prenoseći tu informaciju, mediji u BiH nisu isključili mogućnost „političke pozadine“ te odluke, ali su objavili i obrazloženje Gazproma da je do privremenog smanjenja isporuke gasa došlo zbog tehničkih problema. Neki u BiH međutim u tome ipak vide „ruski odgovor“ na Komšićevu i Džaferovićevu odluku.
-pročitajte još: Ruska podrška Dejtonu i Dodiku
Ekonomski analitičar Admir Čavalić veruje da nije reč o slučajnom događaju, već jasnoj „diplomatskoj poruci“ koja po svojoj formi nije neobična za Rusiju. „Naravno, ovakav vid ’diplomatije’ pre svega šteti Rusiji, posebno kada su u pitanju direktna novčana dobit i imidž“, smatra Čavalić, napominjući da bi ruska blokada isporuke gasa prevashodno škodila Federaciji BiH, a tek u manjoj meri Republici Srpskoj, što bi bila „prihvatljiva kolateralna šteta“.
„Kada je reč o BiH, distribucija potrošnje tog energentna veoma je specifična. Blokade u isporuci gasa pre svega štete Federaciji BiH koja učestvuje u potrošnji sa nekih 75 odsto, odnosno još tačnije, najvećim delom samo jednom kantonu u okviru tog entiteta – Kantonu Sarajevo. Tako da je ovo simbolična ekonomsko-politička poruka Rusije Sarajevu“, ocenjuje Čavalić.
„Diplomatski skandal“, kao i poruke koje je Lavrov izgovorio u Sarajevu, Beogradu i Zagrebu, različito se tumače. Direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije Zijad Bećirović smatra da je šef ruske diplomatije naneo veliku štetu međunarodnom ugledu Ruske Federacije kada je pristao da s predsedavajućim Predsedništvu BiH Miloradom Dodikom razgovara bez zastave BiH.
„Lavrov je važio za veštog pregovarača, ali je u ponedeljak (14.12.) napravio veliku grešku potcenjujući BiH, pa je reakcija Komšića i Džaferovića opravdana. Lavrov je to komentarisao tek po odlasku iz BiH, tokom susreta s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu – što je politički nekorektno – govoreći da Komšić i Džaferović ’nisu samostalni’ i da ’rade po nečijem nalogu’, aludirajući na Zapad. Komšić i Džaferović su tim činom pokazali da se i ’mali narodi’ i ’male države’ časno mogu suprotstaviti bahatosti ’velikih’“, mišljenja je Bećirović.
U Federaciji BiH se smatra da je odbijanje susreta s Lavrovom „državnički čin“, dok iz Republike Srpske stižu osude. „Sigurno je da je ministar spoljnih poslova jedne od najjačih sila sveta neko s kim se ne poigrava na ovakav način. To neće umanjiti ugled Sergeja Lavrova, ali mnogo toga govori o ’domaćinima’ koji su otkazali susret“, ocenjuje direktor banjalučkog Centra za međunarodne odnose Miloš Šolaja u komentaru koji prenosi BH radio 1.
-pročitajte još: „Čvrsta ruka“ – da li je to rešenje za BiH?
Rusija, Srbija i Kosovo
Lavrov je u Beogradu razgovarao s predsednikom Srbije. Aleksandar Vučić se zahvalio Rusiji na podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije i dodao da je odnos „recipročan“, dok je Lavrov rekao da će u vezi s Kosovom i rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 podržati „samo onu odluku koja će odgovarati Srbima“.
Direktor beogradskog Foruma za etničke odnose Dušan Janjić podseća da su BiH i Kosovo pitanja koja i dolazeća američka administracija Džezefa Bajdena smatra nerešenim. Janjić veruje da će Bajdenova administracija svoju politiku prema pitanjima BiH i Kosova usaglašavati s Evropskom unijom i da saradnja Srbije sa Rusijom i Kinom, koja nije usaglašena s interesima EU, „ne samo da nije poželjna, već se mora marginalizovati i isključiti“.
Beograd bi trebalo da se okrene Vašingtonu?
„Dolazak Sergeja Lavrova u BiH, Srbiju i Hrvatsku ima odličan tajming. Lavrov je došao na Zapadni Balkan kako bi novoj američkoj administraciji poručio ’mi smo ovde i sarađivaćemo’, ali i podsetio da su sve krize na Balkanu Rusi rešavali zajedno sa Zapadom“, kaže Janjić.
Sagovornik DW smatra da je Milorad Dodik iskoristio posetu Lavrova za rešavanje „svojih problema“, uključujući i odnos s visokim predstavnikom Valentinom Inckom, ali da u tome nije uspeo i da od Lavrova nije dobio nikakvu ličnu podršku. „Lavrov je samo ponovio poznati stav da se Rusija zalaže za ukidanje OHR, ali i Dodik i Lavrov znaju stanovišta nove američke administracije, ali i EU – da su prioriteti za BiH evroatlantske integracije i da će BiH verovatno morati dam ide na promenu ustava. A ako se neki segment Dejtonskog sporazuma menja – menja se celina, pa i Rusija želi da učestvuje u tom procesu.“
„Što se tiče Srbije“, nastavlja Janjič, „svako uplitanje u kontakte s Moskvom u vezi sa rešavanjem pitanja u BiH je krajnje rizično i Srbija tu mora da zastane, da se preispita, da vidi kakve signale svojim ponašanjem šalje Vašingtonu. A kada je reč o Kosovu, treba znati da su glavni ruski interesi u centralnoj Aziji, odnosi sa Kinom i Ukrajina“, zaključuje Janjić.
Lavrov i „hrvatsko pitanje“
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov susreo se u Sarajevu i sa predsednikom Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine (HDZ BiH) Draganom Čovićem. Iz Čovićeve kancelarije saopšteno je da je lider HDZ BiH Lavrovu rekao da su Hrvati u BiH opredeljeni za EU i NATO, i da politički dijalog u BiH „ne može da funkcioniše bez legitimnih predstavnika i konsenzusa“.
Lavrov je u sredu (16.12.) boravio i u Zagrebu, gde se susreo sa predsednikom Zoranom Milanovićem i premijerom Andrejem Plenkovićem. U razgovoru s ministrom spoljnih i evropskih poslova Gordanom Grlićem Radmanom, Lavrov je rekao da odnosi Rusije i Evropske unije „na žalost nisu baš dobri“, jer „EU nije spremna za normalne odnose“ s Rusijom. „Ali zato su naši odnosi s Hrvatskom dobri i konstruktivni", rekao je Lavrov. Hrvatski mediji prenose da su se u vezi sa BiH oba ministra složila da treba izgraditi „snažan temelj jednakopravnosti triju naroda i dvaju entiteta“.
Lakše je Ćoviću bez Plenkovića, nego Plenkoviću bez Čovića
I razgovori Lavrova i Čovića o „hrvatskom pitanju u BiH“ predmet su brojnih reakcija. „Dragan Čović očigledno nije bio svestan činjenice da je na dan kad se on ulagivao Sergeju Lavrovu, počeo tranzicioni period i priprema za uspostavljanje novih globalnih odnosa. Dvojica članova Predsedništva BiH to su, očigledno, vrlo dobro razumeli“, smatra politički analitičar iz Zagreba Davor Đenero.
„Formiranjem nove američke administracije, koja će biti evroatlantska, završio je period u kojem je azijatski režim Vladimira Putina mogao do mile volje da stvara haos na Balkanu. To što su Čoviću Lavrovljeve reči o novom izbornom sistemu za BiH verovatno bile neodoljiva muzika, ne znači mnogo, jer je vrlo verovatno da početak Bajdenovog mandata znači i kraj Lavrovljevog sna o četiri formalno neutralne balkanske države, predvođene Srbijom, koje bi bile pod ruskim uticajem i stvarale balkanski tampon između Zapada i Rusije“, analizira Đenero.
Sagovornik DW smatra da je pogrešno Čovićevo uverenje da će, „u haosu koji Rusija stvara na Balkanu“, progurati svoj „mali interes“ – treći entitet, i predviđa da će se predsedniku HDZ BiH dogoditi „ono što se često događa svima koji se uzdaju u rusko savezništvo“.
„Dragan Čović će biti ostavljen na brisanom prostoru. A problem Zagreba i premijera Andreja Plenkovića – koji se lično zgražava nad Čovićevom politikom – je u tome što Zagreb ne nalazi mehanizam kojim bi uspostavio kontrolu nad HDZ BiH, jer treba imati u vidu činjenicu da Plenkovićev HDZ od ’sestrinske stranke’ u BiH zavisi u svakom predsedničkom i parlamentarnom izbornom ciklusu. Zato je lakše Čoviću da ’pusti niz vodu’ Plenkovića, nego Plenkoviću da se odrekne Čovića“, zaključuje Davor Đenero.