Papa nije „Obamin čovek“

„Ogroman je entuzijazam u čitavim Sjedinjenim Američkim Državama. To se oseća svuda“, kaže Robert Džordž sa univerziteta Prinston. Ljudi se raduju „poruci nade“, kaže taj ekspert za pitanja religije i dodaje da oni pri tom ne misle na svoje političare. A oni se već nalaze na startnim pozicijama kako bi iz trodnevne papine posete izvukli najviše što mogu, prenosi „Njujork tajms“. Od predsednika Baraka Obame, do republikanskih kandidata za funkciju predsednika – politički lideri pokušavaju da u svoje svrhe instrumentalizuju papu i njegov moralni autoritet.

Bliskost sa Obamom?

Većina analitičara slaže se sa zaključkom lista „Los Anđeles tajms“, da u tome prednjači predsednik Obama. On će verovatno da profitira od toga što on i papa „dele političke pozicije“, piše taj najugledniji list na zapadnoj obali SAD.

Pri tom se ima u vidu otvaranje SAD prema Kubi, što je već igralo ulogu tokom prošlogodišnjeg susreta Obame s papom i do čega ne bi došlo da nije bilo posredničke uloge Vatikana. Razgovor u Beloj kući i govor pape pred Kongresom, otkriće koje su to još teme o kojima stavovi slični.

Stiven Šnek sa Katoličkog univerziteta u Vašingtonu ipak umanjuje očekivanja da će među predsednikom SAD i poglavarom Rimokatoličke crkve biti uočljiva velika harmonija. Papa Franja se jednostavno ne uklapa u političke mustre. Ipak, ako on u centar pažnje svoje posete bude stavio temu socijalne pravde, što mnogi eksperti proriču, onda će to biti „u skladu s onim što zagovaraju demokrate u SAD“, navodi Šnek.

Više pomoći za izbeglice iz Sirije

Stvari ipak nisu tako jednostavne jer u američkog Kongresu većinu nemaju demokrate, već republikanci koji imaju sasvim druge koncepte kada se povede reč o borbi protiv siromaštva. „Ne zaboravimo da će papa govoriti i o abortusu, a to se neće svideti demokratama“, kaže Šnek imajući na umu kontroverznu diskusiju koju su pokrenuli republikanci u Kongresu. Oni su podneli predlog zakona kojim bi se pravo na abortus ograničilo na period od 20 nedelja od začetka ploda.

Franja se, dakle, definitivno ne može nazvati „Obaminim papom“, mada Bela kuća saopštava da on i Barak Obama imaju slične političke prioritete. „Pomoć za izbeglice iz Sirije predstavlja dobar primer papine nezavisnosti“, kaže Robert Džordž, koji je inače predsedavajući Američkoj komisiji za međunarodnu slobodu religija. „Očekujem da će papa od Amerikanaca, a posebno od američke vlade, da zatraži da poveća pomoć za sirijske izbeglice, ali i da SAD prime više onih koji tamo traže utočište.“

Obama želi da tokom naredne godini SAD prime 10.000 izbeglica iz Sirije. Džordž smatra da to nije dovoljno. „Tražimo da se primi 100.000 ljudi iz Sirije i Iraka“, kaže on i dodaje da se nada da će nešto tako zatražiti i papa. Taj stav dele i brojni predstavnici crkve u SAD.

Katoličko biračko telo

Za Obamu će mnogo jednostavnije biti da demonstrira jedinstvo s papom kada se povede reč o zaštiti klime. Franja je u svojoj encikliki o promeni klime ukazao na odgovornost čovečanstva i tako se stavio na Obaminu stranu

Papina reč ima uticaja i na birače. Većina Amerikanaca ga podržava. Anketa lista „Vašington post“ pokazuje da čak 70 odsto građana veoma ceni Franju. Među katolicima je ta podrška još i veća i iznosi 90 odsto. Iako katolici predstavljaju samo četvrtinu stanovništva SAD, njihovi gasovi veoma su važni. Od 1972. niko nije postao predsednik SAD, a da nije imao podršku većine katolika.

Na prijemu i biskup homoseksualac

Obama uz predstojeću posetu šalje i sopstvene poruke. Tako će prijemu pape u Beloj kući prisustvovati i jedan transseksualac, kao i jedan biskup homoseksualac. Obama ih je pozvao, mada zna da je papa nepopustljiv u kritici homoseksualnih brakova.

Ipak, to ne utiče na popularnost katoličkog verskog poglavara u državi koja se tek nedavno odlučila za legalizaciju takvih brakova. Za razliku od njega, crkve u SAD nisu više toliko popularne. One imaju sve manje članova, a nose se i sa posledicama zbog seksualnog zlostavljanja dece od strane sveštenika. Zato Stiven Šnek smatra da je ova poseta velika šansa za lokalne crkve da privuku pažnju i ponovo stupe u dijalog sa ljudima.