Zbog čega je Krim važan?

Ukrajinsko poluostrvo Krim, smešteno uz Crno more, ima površinu kao pola Švajcarske, klimu sličnu onoj na Azurnoj obali i veoma turbulentnu istoriju. Nomadski narodi Skita, Grka, Tatara i Turaka stolećima su vladali na Krimu – sve dok nisu došli Rusi.

„Krim je uvek bio šlag na torti ruske imperije“, kaže u razgovoru za Dojče vele Vilfrid Jilge, stručnjak za Istočnu Evropu pri Univerzitetu u Lajpcigu. On dodaje da je izlaz na Crno more oduvek bio san ruskih careva. Taj san ostvarila je Katarina Velika. Krim je 1783. godine postao deo Ruskog carstva.

Tek 1954. to do tada rusko poluostrvo administrativno je integrisano u sovjetsku republiku Ukrajinu. Tu inicijativu pokrenuo je tadašnji šef Komunističke partije SSSR-a Nikita Hruščov.

Eskalacija nakon pada Sovjetskog saveza

Nakon pada Sovjetskog saveza 1991. godine, Krim je postao deo nezavisne Ukrajine. To je dovelo do napetosti, jer su dve trećine stanovništva toga poluostrva Rusi. Ruski parlament je 1992. Hruščovljevu odluku proglasio nevažećom. Krim je proglasio nezavisnost od Ukrajine, ali je vladi u Kijevu pošlo za rukom da smiri situaciju. Godine 1994. konflikt se ponovno zaoštrio. Na Krimu je za predsednika izabran Juri Meškov, koji je pogurao priključenje Rusiji. Ali i tada je Kijev uspeo da zadrži Krim u državnim okvirima Ukrajine. Funkcija predsednika Krima je ukinuta, a Meškov je pobegao u Rusiju.

Spor s Rusijom oko raspoređivanja ruske Crnomorske flote na Krimu trajao je sve dok nije potpisan partnerski sporazum 1997. godine. Tada je dogovoreno da Rusija svoje vojnike 2017. povuče sa Krima, ali donedavni ukrajinski predsjednik Viktor Janukovič je rok za povlačenje produžio do 2042. godine.

Proruska većina i Tatari

Aktuelnih anketa o tome kako ljudi na Krimu vide svoju budućnost nema, ali postoje statistike, prema kojima se mogu dati procjene. Samo 31 odsto stanovnika Krima podržava Ukrajinu kao nezavisnu državu, 36 procenata su protiv – uglavnom su to Rusi. To su rezultati jedne ankete, koju je u junu 2013. sproveo kijevski centar „Rasumkov“.

Na Krimu su uglavnom Ukrajinci i Tatari ti koji odbacuju otcepljenje poluostrva. Pogotovo su krimski Tatari imali loša iskustva s Rusima, zbog čega zastupaju takav stav. Tu etničku manjinu, koja je uglavnom islamske veroispovesti, Staljin je 1944. deportovao s Krima u centralnu Aziju jer su, navodno, sarađivali sa nemačkim nacistima tokom Drugog svetskog rata. Nakon što je Ukrajina stekla nezavisnost, i krimski Tatari polako su počeli da se vraćaju na svoja ognjišta. Sa oko 300.000 ljudi, Tatari na krimskom poluostrvu čine oko 14 odsto stanovništva. „Krimski Tatari su tradicionalno pro-ukrajinski nastrojeni i svoju budućnost vide u jedinstvenoj ukrajinskoj državi“, navodi stručnjak za Istočnu Evropu Vilfrid Jilge.

Velika nalazišta gasa

Ali, na Krimu nije reč samo o politici. Ukoliko se taj region zaista otcepi od Ukrajine, bio bi to težak udarac za ekonomiju te zemlje. Poluostrvo je do sada živelo uglavnom od turizma. Ali to bi moglo ubrzo da se promeni jer na samom poluostrvu, kao i u Crnom moru, navodno se kriju velika nalazišta gasa. Ukrajinska vlada planirala je 2013. godine da potpiše sporazum sa jednim međunarodnim koncernom, predvođenim američkim energetskim gigantom „Ekson mobil“ (ExxonMobil), o eksploataciji gasa i nafte u Crnom moru. Potpisivanje je, međutim, odloženo.

Planovi Kijeva su da se na Krimu i u Crnom moru od 2017. godine godišnje eksploatiše i do deset milijardi kubnih metara gasa, kako to procenjuje ukrajinsko ministarstvo za energiju. To bi u svakom slučaju smanjilo veliku zavisnost Ukrajine od ruskog gasa.

Autori: Roman Gončarenko / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković